Свети апостол Петар -
Пореклом беше Јеврејин, и пре него што је постао апостол Божији звао се
Симон. Он је брат светог апостола Андреја Првозваног из града Витсаиде. По
занимању је био рибар, по природи простодушан и богобојажљив, држао се
заповести Господње. Био је ожењен сестром апостола Варнаве и са њом је имао
једног сина. Његов брат Андреј, дође му једног дана и рече: "Ми
нађосмо Месију, Христа" и одведе га к' Исусу, а Исус,
погледавши га рече му: "Ти си Симон, син Јонин, ти ћеш се звати
Кифа (Петар)".
Бринуо се о својој кући и породици све док га
Господ није позвао на апостолство. Он је први од ученика Божјих који је
изразио јасну веру у Господа Исуса, рекавши: "Ти си Христос, Син
Бога Живога" (Мат. 16,16). Његова љубав према Господу била је
велика, а његова вера постепено се утврђивала. Иако, по промислу Божијем
апостол Петар три пута га се одрече, он се искреним покајањем удостоји да
први од свих апостола види васкрслог Господа, Исуса Христа. По вазнесењу
Господа нашег, свети Петар, као врховни међу апостолима би први учитељ и
проповедник. Проповедао је Јеванђеље по Палестини, Малој Азији и Италији.
Чинио је многа чудеса која и дан данас, када му се обратимо са искреном
молитвом чини. Излечио је својом моћи многе болесне, васкрсавао мртве. Чак и
дејством његове сенке исцељивали су се многи болесници. Цар Нерон га је
осудио на смрт, и би распет на крст, али наопако, јер сматраше да није
достојан исте смрти као Господ.
Свети апостол Павле - Пре апостолства звао се
Савле. Пореклом беше из племена Венијаминова, из града Тарсе. Најпре је био
гонитељ хришћана и њихов мучитељ, али Господ га изабра за свог ученика и
ревнитеља хришћанске вере. На путу за Дамаск јави му се сам Господ и рече му
да престане са прогоном хришћана. Крсти се Савле и постаде Павле и посвети се
апостолској служби. Проповедао је Јеванђеље широм света. У почетку га остали
апостоли нису прихватали, али касније увидеше да је и он ученик Господњи
попут њих, и прихватише га као себи равног. Колико су страховита била његова
страдања, толико је било његово натчовечанско трпљење. Кроз дане и дане
његовог проповедања. Живот му је стално висио о концу и пошто је испунио све
дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао Цркву у многим
местима и достигао ту меру савршенства да је могао рећи "Не живим ја,
него Христос у мени", онда је предао своју душу Господу. Био је посечен
у Риму, у време цара Нерона, баш када и апостол Петар.
У нашем народу постоји обичај да се уочи овог
великог празника, који је посвећен светим апостолима, Петру и Павлу, пале
лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради
на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују
деца и омладина. Паљење ватре и лила симболише на она времена када су
христоборни цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене
стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као
буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.
Тропар (глас 4):
Апостолов первопрестолници и всељенија
учитељије, владику всјех молите мир всељењеј даровати, и душам нашим велију
милост
Далеко од
Отаџбине даљински и ми овдје на крају света дубоко у срцу и мислима носимо и
проносимо своје српско име и певамо
српске битке и српске јунаке.
Сваке
године ,па и ове и будућих ако Бог да,док
нас још имаи док нас буде било, чинимо
парастосе,славимосвете мученике и
подсећамо на наше славне дане,да би
поколењима оставили,да зазнају и знају чији
су потомци,шта су и ко су.
У очи
Видовданау храму Светог Николе служила
се вечерња служба,а у продужетку одржан је парастос пострадалим српским
синовима и ћерима од Косовског боја до данашњих дана.
Вечерње
је служиопротојереј -ставрофор Никола
Билић,а отац Ненад је са хором држао певницу.
Храм
Светог Николе у Блектаунуу овај Велки
Свети дан дисао је топлином молитве и духовне радости јер су верниприбраниосећали да сила Духа Светога дотиче њихова срца.
Вратили
смо се у далеко време и сетили се
тренутка и испуњења Богообећања које је Христос Господ објавио Светим
Апостолима.Дух Утешитељ благи од тада па у векове распростире се Васељеном и
дотиче и нас ,Слава Му и милост ,
Нема оног
ко то данас није осетио а посебно кадасу читане коленоприклоне молитве.Сви смо данас заједно миживи и преци наши,као што би требало да увек
јесмо и пуна је земља славе Божије.
ДУХОВИ, ТРОЈИЦЕ, СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ (грч: Πεντηκοστή), рођендан хришћанске
Цркве; празнује се 50. дан после хришћанске Пасхе (Васкрса), па се зове и
Педесетница. Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице,
који се светковао као Празник седмица (недеља) или Празник жетви (2 Мој 34,32),
исто у 50. дан после Пасхе
.
ПЕДЕСЕТНИЦА (грч: Πεντηκοστή), у Јудаизму педесети дан после
Пасхе, или Празник седмица (2 Мој 34,22), или Празник жетве (2 Мој 23,16), или
Дан првих плодова (4 Мој 28,26). Према рабинском тумачењу у позном јудејству,
на Педесетницу се славио и спомен на примање Синајског законодавства, за шта
нема библијског основа. Од 16. нисана (март-април) обрачунавано је седам
недеља, и следећи или 50. дан био је дан Педесетнице, који је падао 6. сивана -
негде крајем маја (2 Мој 23,16; 34,22; 3 Мој 23,15-22, 4 Мој 28). У време овог
јеврејског празника у Јерусалимском храму, поред молитава и жртвоприношења,
читани су одређени одељци из Мојсијевог закона и из других свештених књига
(касније и из Талмуда). Као и на Пасху и на Празник сјеница, и на Педесетницу
сви одрасли Јевреји мушкарци били су обавезни да походе Храм у Јерусалиму.
У хришћанској Цркви на Педесетницу светкује се
спомен на Силазак Светог Духа на Апостоле.
У педесети дан по Васкрсењу и десети
дан по Вазнесењу, излила се обилата благодат Светог Духа на ученике Христове, и
напунила их снагом да Христов закон на земљи утврде: "И кад се наврши
педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум
са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И
показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих.
И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им
Дух даваше да казују." (Дап 2,1-4) Тако се испуни оно што је Исус Христос
својим ученицима пред одлазак на Небо обећао. Сила Светога Духа одмах је почела
да дејствује јер је Св. Петар након тога ватреном речју придобио три хиљаде
људи за Христову науку.
Благословоом
свога Архијереја Митрополита Филарета и
пријемом и благословом нашег ЕпископаИринеја ,сестре Ирина и Ирина кренуле су из манастира Свете Кнегиње Јелисаветеиз Минска Белорусија у далеку Аустралију.
Пошли су
својим русима и србима да потраже подршку и помоћ.
Манастир
Св Кнегиње Јејисавете је основан 1999
године.
Броји 85
монахиња и око 300 помагачица које се искључиво брину о немоћнима,о ментално
оболелој деци ,као и болеснима по болницама,чиме испуњавају заповест Божију,а
тиме и души својој спасење придобијају.Делегиране две сестре су веома предано пришле
српској заједници и наравно биле веома топло прихваћене.
Њихов
боравак ће бити нешто више од месец дана и трудиће се да посете што већи број
наших парохија.
Данас су
биле гости парохији Светог Николе у Блектауну.
Презентовале
су филм о њиховој мисији и изложиле
радове које тамо самераде ,па се моглои
купити,а то је свакако прилог за манастир.
Било нам
је драго да смо могли показати милосрђе и солидарност и помоћи онима у невољи.
