ВИДОВДАН У БЛЕКТАУНУ

Далеко од Отаџбине даљински и ми овдје на крају света дубоко у срцу и мислима носимо и проносимо своје српско име и  певамо српске битке и српске јунаке.

Сваке године ,па и ове и будућих  ако Бог да,док нас још има  и док нас буде било, чинимо парастосе,славимо  свете мученике и подсећамо на наше славне  дане,да би поколењима оставили,да  зазнају и знају чији су потомци,шта су и ко су.

У очи Видовдана  у храму Светог Николе служила се вечерња служба,а у продужетку одржан је парастос пострадалим српским синовима и ћерима од Косовског боја до данашњих дана.

Вечерње је служио  протојереј -ставрофор Никола Билић,а отац Ненад је са хором држао певницу.

Силазак Светог Дуга на Апостоле

            ДУХОВИ-ТРОЈИЦЕ

Храм Светог Николе у Блектауну  у овај Велки Свети дан дисао је топлином молитве и духовне радости јер су верни  прибрани  осећали да сила Духа Светога дотиче њихова срца.

Вратили смо се у далеко време  и сетили се тренутка и испуњења Богообећања које је Христос Господ објавио Светим Апостолима.Дух Утешитељ благи од тада па у векове распростире се Васељеном и дотиче и нас ,Слава Му и милост ,

Нема оног ко то данас није осетио а посебно када  су читане коленоприклоне молитве.Сви смо данас заједно ми  живи и преци наши,као што би требало да увек јесмо и пуна је земља славе Божије.

Монахиње из Белорусије

Благословоом свога Архијереја  Митрополита Филарета и пријемом и благословом нашег Епископа  Иринеја ,сестре Ирина и Ирина кренуле су из манастира Свете Кнегиње Јелисавете  из Минска  Белорусија у далеку Аустралију.

Пошли су својим русима и србима да потраже подршку и помоћ.

Манастир Св Кнегиње  Јејисавете је основан 1999 године.

Броји 85 монахиња и око 300 помагачица које се искључиво брину о немоћнима,о ментално оболелој деци ,као и болеснима по болницама,чиме испуњавају заповест Божију,а тиме и души својој спасење придобијају.Делегиране две сестре су веома предано пришле српској заједници и наравно биле веома топло прихваћене.

Њихов боравак ће бити нешто више од месец дана и трудиће се да посете што већи број наших парохија.

Данас су биле гости парохији Светог Николе у Блектауну.

Презентовале су филм о њиховој мисији и  изложиле радове које тамо самераде ,па се могло  и купити,а то је свакако прилог за манастир.

Било нам је драго да смо могли показати милосрђе и солидарност и помоћи онима у невољи.

                                            Посета вредна сећања

У Суботу 22.маја 2009. нашу парохију су посетили чланови Мосман комјунити колеџа из Сиднеја.

Иначе то је огранак који подржава влада Аустралије,а који  се у свом програму  између осталог упознаје  културама и религијама  разних народа..

Ово им је био први пут да посете српску заједницу и српску Цркву.

Данас су посетили парохију  Светог Кнеза Лазара и нашу парохију Светог Оца Николаја.

 СВЕТА ТАЈНА БРАКА

Света тајна брака је Света тајна кроз коју Свети Дух сједињује у једно биће два крштена пунолетна лица различитог пола, који пред свештеником изјаве да ће се цео свој живот узајамно волети, бити верни једно другом, и у којој примају благослов за рађање и васпитање деце.

Брак је Света тајна коју је Бог установио још у Рају, рекавши Адаму и Еви: “Рађајте се, и множите се и напуните земљу” (Постање I; 28). Касније је Господ Исус Христос потврдио Свету тајну брака одговарајући фарисејима на њихово кушање, “да ли сме човек да отпусти жену за сваку кривицу?” речима: “Зар нисте читали да их је творац од почетка створио као мушко и женско и рече:“Зато ће човек оставити оца и мајку и прионуће уз жену своју, и биће двоје једно тело”? Тако нису више два него једно тело. Што је Бог саставио, човек нека не раставља.” (Матеј 19; 4-6). Такође је осветио брак Својим присуством на свадби у Кани Галилејској, где учини прво чудо претворивши воду у вино.

Младић и девојка који одлуче да ступе у брак прво одлазе код свог свештеника да обаве предбрачни испит. Ово је неопходно учинити да би се откриле све евентуалне сметње за ступање у брак, као што су: малолетство, крвно или духовно сродство, несагласност родитеља... Ако не постоји никаква сметња за ступање у брак после три Свете Литургије младенци долазе у храм да се венчају.

Непосредно уочи венчања врши се прстеновање испред олтара. Само венчање обавља се на средини цркве, испред Крста и Еванђеља, уз присуство два сведока (кумова). Тада свештеник пита младенце да ли имају слободну вољу да ступе у брак, и да ли се нису обећали неком другом. Венчање је обављено када свештеник ставивши младенцима венце на главу благосиља их уз речи: “Господе, Боже наш, славом и чашћу венчај их”. После тога младенци пију вино из заједничке чаше у знак да ће целог живота делити добро и зло.

Као што смо већ рекли брак је доживотна заједница, али у крајњем случају, као што је неверство или смрт неког од супружника, Црква дозвољава другом супружнику да ступи у нови брак.

Данас су се венчали Маријан Кантар и Слађана Бијелић.

На слици:Кумови,  Бобан и Бисерка Милинковић са младенцима .

Нека је срећно и  од Бога благословено.

Историјски  догађај у  Сиднејској Лазарици

Епархијски Савет Епархије Аустралијско-новозеландске Новограчаничке Митрополије и Епархијски Управни  Одбор Епархије Аусталијско-новозеландске, заседали су данас заједно и наговестили потпуно дуго чекано јединство наше Свете Цркве у Аустралији и Новом Зеланду.

По самом измирењу 1992 године управо овдје у Цркви Лазарици је одржан заједнички састанак док су били два Епископа ;Епископ Лонгин и блаженопочивши Епископ Василије.На том састанку је главно питање било како даље,али ипак са неверицом и у грчу,да ће то тако лако ићи.

Од тада до данашњег дана много тога се издешавало,кретало и застајкивало на неки начин се калило и сазревало,са помацима и кочницама,која су услеђивала због појединаца који ради својих личних интереса никада ни нису желели да будемо једна цела хаљина Светога Саве.

Данас је овај састанак био заиста братски,опуштен у својој кући са својим Епископом ,тако одржан на нивоу без и једне примедбе и приговора  и уз пуно поверење.

Није се могло ни приметити којој ко Епархији припада,што је показало и наговестило потпуно јединство наше Свете  Цркве.Седница је трајала цео дан јер смо имали дупле извештаје,а много деликатних  питања је било на дневном реду.

На следећем састанку чита  ће се један извештај ако Бог да,а врло скоро ће бити једна администрација,за једну Епархију или вероватно Митрополију.

Законодавни одбор је само корак до завршетка једног Устава где ће мо коначно на нивоу  једне Епархије знати  како се владати и која права  ће за  све важити,како никада више не би дошло до онога у  шта су упале поједине ЦШО .

Тако исто да се никада више не избаце кофери и закључа резиденција српског Епискоипа,нити да му се забрани приступ имању Српске Православне Цркве и српском Манастиру.То је национална срамота која се не заборавља,а која каља углед  нашега  рода и пред Богом и пред људима.

Данашњи заједнички састанак највиших тела Епархија Српске Православне Цркве у Аустралији донео је  у пуном јединству низ решења, која ће мо прихватити и уз помоћ Божију реализовати.

Протојереј ставрофор

Ненад Ђурашиновић

Братска љубав

 Благословом нашег Владике Иринеја,који због великих обавеза није могао овог пута доћи ,а по узору на  овакву традицију у Америци,организовали смо  породично дружење  за  свештенике.Ето за почетак је то остварено у парохији Светог Николе у Блектауну.Заиста у овом времену то нам недостаје,а и наша деца одлазе својим путевима,па се  између себе  готово и не познају.

 Васкрсење Христово

Оснивачи свих других религија су смртници, док је Глава Цркве васкрсли Христос. Васкрсење Христово је обнављање људске природе, пресаздање људског рода, живљење есхатолошке реалности. Када говоримо о Васкрсењу, ми га не одвајамо од Крста, будући да су и Крст и Васкрсење два пола искуства ослобађања, као што се и молимо у Цркви: „Крстом Твојим радост (дође) целом свету, свагда благосиљајући Господа, Васкрсењу Твоме певамо" или пак „Крсту Твоме клањамо се, Владико, и Васкрсење Твоје свето прослављамо".

 Апостол Павле јасно проповеда: Ако Христос није устао, узалуд вера наша (1. Кор. 15, 17). Вера своју истинитост и силу дугује светлом догађају Васкрсења Христовог. Без њега су хришћани јаднији од свију људи (1. Кор. 15, 19).