Боже
сачувај да било кога критикујем или нешто јавно замерам,јер знам да достојан
нисам,нити бих хтео.
Толико
сам узбуђен и погођен да морам рећи јер могућност имам.Никада у животу нисам
лицемерје трпео и кад год то приметим заболи ме ,а смирења онда нема.Неко воли
на неки начин,а ја изгледа на свој начин.Волим своју земљу ,свој народ и своју
Цркву.Волим и дичим се лепотом имена српскога и не могу миран бити ако нешто не
иде како треба.Волим распето Косово српско,волим Дечане и дечанце,волим
Грачаницу и Пећаршију,волим Архангеле и Соколицу,волим Самодрежу и Зочиште,Хочу
и Ораховац,оне четири старице у Ђаковици.О Боже хвала на овој љубави коју
поседујем.Чувам камење из Дечана,Грачанице са Газиместана,погледам свако јутро
и као да сам за тренутак тамо.
Толико
сам тужан што чујем да доле не ваља.Шта ли је мили Боже?Умудри нас Боже мили и
окупи нас ,умири нас мало да не урадимо што год, што Ти мило бити неће.Боже
мили заустави сујетне,учене и неучене,да се једни од других учимо и да једни
друге учимо.
Да се не осуђујемо
Спаситељу наш него да се миримо и разумемо,поштујемо и уважавамо.О како би
непријатељи наши устукнули да је тако.
О како би
препознали снагу саборности и уверили се да смо народ који постоји и који
остаје.
Драган
Васиљковић ''капетан Драган'' из дана у дан потврђује колико воли свој
народ.Заузет је веома око своје сопствене одбране и ако је сада на
слободи.Наиме још му предходи неколико судоваа одбрану организује већином сам.Тако се склонио од вреве на једну фарму
подалеко од Сиднеја где даноноћно ради.Одржава контакте са
пријатељима,адвокатима,али дисциплиновано живи јер му је то као војнику остало
заиста у крви.Устаје у пола пет још пре сванућа.Седи на терасихвата се лаптопа,обилази свет,чита и враћа
пошту.Онда пре него што сам доручкује,храни птице,гуштере,а тога иха на фарми.
Кад
доручкује на физички посао по васцели дан.Каже то га смирује,а и кондицију
одржава.Идеја је пун тај човек.
Само пре
да испричам што ме је дирнуло.
Пошто
много воли животиње пожелео је да нешто донесе на фарму.Нашао где се продају
животиње и у једном кавезу запазио мачка.Каже кад сам га видео, видео сам себе и
како ми је било док сам био у затвору.Одмах сам га ослободио и понео кући.Онда
кад сам га донео на фарму,кад је окусио слободу не зна шта ће пре,баш као и ја.Толико је постао опасан борац да му се сви дивимо.Е што он хвата и лови али
донесе право нама.Једном ухватио отровницу змију и живу је пред кућу донео.Ја
је узмем од њега а он заскочи и свега ме канџама испара да би се поново
дочепао.Ништа ја подалеко одем и пустим змију,нека живи.
Онда
прича о кокошкама које је такође купио,али лисица много па их однесоше.Борба
велика.
Али чим
нас је највише одушевио: правикафану којој
су дали име ''МАЛА КРАЈИНА''Ставио је стрелицу колико је далеко од Книна,каже
ако ко попије да не залута.Позвао нас је тамо и поћи ћемо јер заиста
заслужује.Показује да више воли Крајину од свих нас.Требало би да му
помогнемо,многе нас је задужио.Срамота би била да је на социјалном,а нас
толико. Има нас,а помоћи некоме у невољи је заповест Божија.
Чин
устоличења новоизабраног Светејшег Архиепископа пећког, Митрополита
београдско-карловачког и Патријарха српског Господина Иринеја, извршен
је данас, у суботу, 23. јануара 2010. године, на крају саборне свете
архијерејске Литургије у Саборном светоархангелском храму у Београду.
Свету Архијерејску Литургију је служио Његова Светост Патријарх српски
Г. Иринеј уз саслужење своје браће Архијереја, свештеника и ђакона, али
и представника Руске и Грчке Цркве.
Светој
Литургији су присуствовали апостолски нунције г. Орландо Антонини;
надбискуп београдски г. Станислав Хочевар; реис-ул-улема Исламске
заједнице Србије Адем еф. Зилкић; муфтија србијански Мухамед еф.
Јусуфспахић; представници Цркава и верских заједница у Србији; г-ђа
Славица Ђукић-Дејановић, председница Скупштине Републике Србије; г.
Мирко Цветковић, председник Владе Републике Србије; г. Милорад Додик,
председник Владе Републике Српске; престолонаследник Александар
Карађорђевић са супругом; проф. др Богољуб Шијаковић, министар вера у
Влади Србије; г. Ивица Дачић, министар унутрашњих послова у Влади
Србије; г. Драган Ђилас, градоначелник Београда; г. Млађан Ђорђевић,
саветник Председника Републике Србије; г. Драган Чуровић, државни
секретар у министарству вера Владе Србије.
Приликом
предавања патријарашких инсигнија Патријарху српском Г. Иринеју,
Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је подсетио на живот,
подвиге и жртве предходних српских Патријараха. Митрополит Амфилохије
је пожелео Његовој Светости да буде достојан наследник Светог Саве и
свих осталих својих светих, достојних и часних претходника.
Његова
Светост Патријарх српски Г. Иринеј је, у приступној беседи, истакао да
је данашњи дан велики дан како за њега лично тако и за нашу Цркву и наш
народ, јер је српски патријарх увек представљао, пред Богом и у
историји пуноћу свог народа, делећи судбину његову, његове трагедије,
али и његове радости. Његова Светости је изјавио да његово срце трепери
као лист на ветру, да је устрептало свешћу и сазнањем пред питањем да
ли је достојан овог високог звања, почасти и одговорности.
"Зато
се овог тренутка моја мисао усмерава према Богу, Спаситељу нашем,
Архипастиру Цркве, који ме је добротом и милошћу Својом наградио",
истакао је Патријарх српски Г. Иринеј.
Посебан бејаше
дан данас,обасјан Сунцем и посебном небеском топлином.Како и не би кад је велики
Празник,када се јави Господ у Светој Тројици.Празник који нас је призвао данас
на Богослужење да доживимо радост и благослов са висине.
Да
осетимо у срцу своме Христа крштенога ,да чујемо глас са Небеса''Ово је Син мој
љубљени...''Да задрхтимо пред строгим погледом инаредбом Светог Јована крститеља''Покајте се
јер се приближи Царство небеско.''Да окусимо свету воду Богојављенску и
понесемо је кући,за исцељење и душе и тела.Воду коју је Бог својом појавом
осветио,коме нека је слава и хвала у векове векова.Празник велики БОГОЈАВЉЕЊЕ.
''Велики
си Господе и чудесна су дела твоја и нема речи која ће бити кадра да опева
Твоја
чудеса.''
Доживљај
данашње Свете Литургије је био посебан.Народа пуна Црква и ако је радни
дан.Присуство Светога Духа се осетило,а радост молитвена је то потврдила.
Појницу
су држале монахиње ћелијске сестра Февронија и сестра Злата које су у посети српском народу у Аустралији..Са њима честита
побожна породица Галића из Сиднеја; Дарија,Дадо и Мирјана.Осећало се да смо
слетели у манастир Ћелије сви заједно
јер благослов Светог Владике Николаја и Светог Јустина је био на нама.Хвала
Господу на дару,што смо могли да саборујемо данас сви заједно.
Хвала
сестрама и Галићимакоје сусвојим појањем украсилесвето Богослужење.
Прелепо
бејаше вечерас у Блектауну како га ми зовемо Мркоњић град.Много нашег побожног
народа се скупило првенствено молитве ради али и поштовања древних обичаја
донешених из родног крајаиз отаџбине
своје.Нема места одакле нас нема овдје из бивше Југославије,а сви се присећамо
родног прага и свега лепог везано за њега.Бадњак се пали иако је температура
изнад 30 степени,а растово зелено лишће пуцкета и сагорева,а заборавили како
снег и изгледа.Ма још се нуди шумадијски чај и крофне и загревају се срца и не
мари се колика је температура.Сабрани овдје код своје Цркве заборављамо да смо одлетели из гнезда и задовољавамо се да смо опет у гнезду своје Свете Цркве.
Тако се
осећамо сигурно ,а Богу захваљујемо што је тако.
Ноћас ако
Бог да на јутрење долазимо као некада тамо пре сванућа,аБожићну зору дочекујемо уз звуке тамбурице играјући
плетено коло српске Славоније.
Пред нама је доста изазова и отворених питања а имајући воље и љубави ништа не може остати нерешено.Ова ЦШО је прошла кроз тешка времена у којима је потресана непријатним догађајима.Људи се замерили,свађали и судили а највећи терет ипак пао на Цркву.Тако је финансијски ослабила,преживљавала дан по дан.Није ни сада нешто нарочито финансијско стање, али је воља једног већег броја парохијана већином новодошлих да се ЦШО опорави и да се пође напред.Успели су да организују забаву на којој су скупили преко $25 000 а тај новац утрошили на перголу где ће многи наћи своје пријатне тренутке и где ће наша омладина и наша смена наћи свакако своје интересе.
Већ се родила жеља да се крене даље,па ће већ следећа акција бити да се изгради школа за нашу децу и још који садржај за оне најмлађе.Ово нам је прелеп поколон за Божић,а и подстицај да се не стане и да се и остали укључе како би нам ето свима било и лепше и боље.
Ето за Божић имамо нови карпет у храму,офарбана нам је Црква с поља и изграђена пергола(настрешница)која изгледа на први поглед као ''опера хаус''Свима онима који су се потрудили неизмерно хвала.Да не набрајам имена овога пута јер подужи је списак.Нека им новорођени Богомладенец подари мира љубави и радости,да наставе,а многи од њих забораве логорашке муке које су претрпели.