Управни одбор ЦШО Свети Никола у
Блектауну је на својој редовној седници одржаној 22.Августа,2010.год а
искључиво због бољег рада и испуњавања основне улоге наше Свете Цркведонео следећу
ОДЛУКУ:
Досадашњем кореографу Драгану Ђорђевићу захвалити на досадашњем успешном раду у ансамблу ''Каленић''
Његов задњи час вежбања у ансамблу ''Каленић'' се завршава у Петак 3.Септембра,2010 .
У времену од 3 Септембра до 16 Октобра неће бити фолклорних проби али ће радити Српска недељна школа.
Нови кореограф Александар Поповић који вежба фолклорни ансамбл ''Гаврило Принцип'' у народној одбрани, почеће са радом у Суботу 16.Октобра,2010
Од 16 Октобра биће овакав распоред;
Од 16:00 до 17:45 Српски језик и веронаука.
У 18:00 Вечерње Богослужење
У 18:30 увежбавање народних игара по групама.
Коло српских сестара ће дежурати у кухињи,а деца ће имати бесплатну вечеру.
Надамо се да ће родитељи прихватити смерно ову одлуку и да ће и даље користити верујемо квалитетније услуге наше ЦШО.
Молимо родитеље да се придржавају упустава и да учину све што би побољшало стање и поправило квалитет.
У сусрет долазећем црквено-административном јединству православних Срба у
Аустралији и Новом Зеланду
А пре но што је дошла вера ми смо били чувани под законом
и затворени – за веру која је имала да се открије.
Тако је закон постао наш педагог за Христа...
јер је сав закон нашао своје испуњење у једној речи, у:
„љуби ближњега свога као самога себе" (Гал. 3,23-24, 5,14).
Дошло је време да се са тела Српске
Православне Цркве уклоне и последњи ожиљци ране несрећног раскола који
нас је задесио пре неколико деценија и то првенствено нашу дијаспору.
Богу хвала, најтежа рана излечена је пре скоро двадесет година
обнављањем литургијског јединства православних Срба у дијаспори. Сада је
на ред дошао и онај други део, а то је обнављање и
црквено-административног јединства како би смо заиста били једна Црква и
једно у Христу Исусу (Гал. 3,28).
Успостављање коначног и потпуног
црквено-административног јединства показује се данас као најважнији и у
сваком смислу најсветлији задатак садашње генерације наших верника у
Аустралији и Новом Зеланду. Нико више неће моћи пежоративно говорити
како Срби нису никакав фактор у животу овдашњег друштва јер су подељени.
Након вишегодишњег интензивног рада на
припремама за остварење јединства, Заједнички законодавни одбор Епархије
аустралијско-новозеландске и Епархије за Аустралију и Нови Зеланд
Митрополије новограчаничке донео је предлог новог Устава који овом
приликом представљамо јавности.
Важно је примити и к срцу и уму да се
нови Устав не доноси само као један правни акт који би регулисао наш
заједнички живот у Христу него као кључни инструмент коначног остварења
дуго жељеног црквено-административног јединства. Осим тога, нови Устав
доноси и једнако дуго чекано „оправослављивање" црквене администрације у
дијаспори, уклањајући неприродне и наметнуте поделе и обнављајући
древни православни поредак црквене икономије.
Прва велика новина у нашем новом
уставном уређењу јесте предлог да се нова јединствена Епархија Српске
Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду уздигне у достојанство
Митрополије. Она то одавно заслужује, као што су у свом оригиналном
предлогу још од 02. октобра 1997. године навели ондашњи епископи
аустралијско-новозеландски Г.Г. Лука и Сава. Колико је овај предлог
исправан посебно се јасно огледа у чињеници да ћемо коначним
административним уједињењем постати друга највећа православна заједница
на Петом континенту.
Осим тога од највеће важности је, како
смо већ помињали, „оправослављивање" наше црквене администрације, које
долази кроз овај документ. Наиме, у нашем досадашњем
црквено-административном уређењу постоји једна вештачка подела између
парохије и њене администрације и црквено-школске општине и њеног
управљања.
Ова подела наметнута је Српској
Православној Цркви још за време Карловачке митрополије, односно њеног
робовања под Аустроугарском империјом која је улагала огромне напоре да
Србе на својој територији поунијати и коначно покатоличи. Стицајем
историјских околности тај, православљу страни, систем је преузет за
употребу и у новооснованим епархијама у дијаспори. Сада би се могла
коначно исправити и ова аномалија, враћањем библијског и светоотачког
концепта старатељства у живот православне парохије. Управо у овом
концпету старатељства лежи кључ процеса „оправослављивања"
административног уређења па ћемо о њему доста детаљније говорити на
другом месту.
Све црквене општине и мисионарске
парохије, по предлогу новог Устава, имаће на располагању период од чак
четири године да се полако и темељно, без икаквих потреса, прилагоде
повратку на овај светоотачки концепт. У том смислу, сви парохијани који
се активно посвете животу, раду и подршци у својој црквеној општини или
мисионарској парохији даље ће надограђивати идеју старатељства и на тај
начин ће појму „члан цркве" вратити изворно и једино православно
значење, тј. да се ради о верној, крштеној и миропомазаној личности, а
не о „финансијском члану".
Парохија као основна јединица
организоване заједнице православних хришћана, односно Богочовечанске
заједнице, тј. Цркве, на овај начин поново ће припасти парохијанима јер
таквој заједници је и сам појам „финансијског чланства" не само стран
него и крајње недоличан.
Као што се јавност може уверити читањем
предлога новог Устава, он одише једним целисходним православним духом и
јерархијским устројством. Наша Света Православна Црква јесте јерархијска
установа која је Тело Христово и једини извор нашега спасења. Управо
због тога у нашем организовању ниуком смислу не сме да превагне
менталитет друштвених клубова. Нити је долично да данас, након толико
жртвовања наших очева како би нам обезбедили слободу и право да сами
организујемо и уређујемо свој живот, и даље живимо онако како су нам
прописали још Аустроугари.
Нашој генерацији поверен је овај мали
део одговорности да кроз њега учествујемо у заједничком, саборном
грађењу темеља наше будућности. Каква ће бити наша будућност и будућност
наше деце, зависи од нас.
Срби из Славоније су и
ове године одржали хуманитарно вече,које је традиционално,а има за циљ да
помогне онима који осташе немоћни и незбринутиугрожени и расељени са свијих огњишта а који нису имали могућност да се
отргну даље где би им животна егзистенција била боља.
Ево већ седму годину
се окупљамо у Сиднеју граду увек увеликом бројупреко 700 људи и
деце.Спреми се добра вечера,одабере се најбоља музика,а КУД Славонац одигра и
одпева игре и песме са извора.Накрају
се обавезно одигра тарабан.Ове године је наступио фолклорни ансамбл ''
Каланић''из наше ЦШО.
Играло се и певало до
касно и свиприсутни су били задовољни и
весели.Свештеници су са народом делили целокупну радост.
И ове године слава Богу веома је успешно одржан Петровски сабор у ЦШО Свети Никола у Блектауну.
Дан је био какав се пожелети може,сунчан а небо ведро без иједног облачића.Света Литургија је служена у 10:00 часова по устаљеном реду на којој је присуствало мноштво верних.Већ у јутарњим сатима су се почели кувати разни специјалитети,од славонског чобанца,банинског паприкаша срнећег паприкаша до личке котловине.
Захвалност оданим људима који су помогли ,сами набавили потребне намирнице,спремили и све то поклонили као прилог Црквеној општини.
Ово је већ традиционални сабор који ћемо ако Бог да одржавати сваке године.
Забављао нас је оркестар Срћана и Владе од седам чланова,а у госте су нам дошли познати Црни бисери из отаџбине.Наступиле су фолклорне групе ансамбла Каленић из наше ЦШО
и КУД Славонац који успешно делује при нашој ЦШО.Заиста је било лепо и весело без иједног лошег геста.Деца су имала своје место за играње,родитељи своје за лепо дружење.То нам је и потребно овдје далеко од своје отаџбине.
Прота Ненад је у своме обраћању поздрављајући присутни народ нагласио да је све благословено и Богу мило ако смо првенствено отишли у своју Цркву и Богу се помолили.
Зато нам је Бог и дао овако леп дан да га памтимо и да с радошћу чекамо да се понови.
Светом заупокојеном
Литургијом,а потом парастосомвојноначалнику
Драгољубу Михаиловићу и свима војницима који пострадаше на брани вере
православне и рода српског ,на сам данДражиног погубљењапочело је
обележавањеи сећање на тог горостаса и
мученика из рода српског.Храм је био испуњен већином младим људима који ће
наставитида проносе дело Драже
Михаиловића.
Положени су венци код
споменика,а у нашој парохијској сали јеспремљен ручак,одржана академија и приређена веома квалитетна изложба
експоната из минулих ратова.
Од званица је
присуствовао генерални конзул Републике Србије господин Александар Бесарабић са
супругом Снежаном,као и стара генерација српских четника којима су додељене
захвалнице за њихов допринос у чувању Дражиног дела .
Програм је водио млади
четар Драгољуб Бркљач.Он је поздравио све присутне и говорио о неумрлом чичи и
српским војводама и витезовима који се борише за крст часни и слободу златну.
Потом јеАнђелка Јанковић председница ЦШО Свети Никола у Блектауну поздравила
присутне и изразила задовољство што су ови млади људи одлучили да им база
управо буде код нас.
Прота Ненад је
подсетио да се и хришћанска вера православна преноси с генерације на
генерацију.Да нема хришћанина који не зна кад је Божић и Ускрс,а србина кад је
Свети Сава и Видовдан.Тако се вежу генерације и чува православна вера и име
српско.
Ови млади људи су то
примили од својих предака,оних које побише и протераше комунисти и који хтедоше да угасе име српско.
Они настављају борбу
за српску слободу коју је водио ђенерал Дража Михаиловић.
Поручују да стати неће
и да ће утицати да Србија открије место чичиногпогубљењаи да му се у Београду подигне споменик .
Посебно је импресивно
говорио председник српских четника Аустралије господин Милан Бркљач.
Са емоцијама је
привукао пажњу и из дубине свога патриотског срца позвао на озбиљан рад и борбу
за слободу.Напоменуо је да се у власти Србије провлаче непримерени срби који
гасе српство,као и у организацијама широм светаи да таквима нема места да представљају српски народ.
Шта рећи ,данас је био
веома леп дан, испуњен квалитетним садржајем,а посвећен
Драгољубу Дражи
Михаиловићу и његовој борби за слободу српског народа.
Израсла је нова
генерације којажели да продужи
национално дело Драже Михаиловића .Ово ће сада бити један нови начин исправнији
и доследнији који ће праву слику дати новим генерацијама како овдје у Аустралији тако широм света у расветљивању лика
Драже Михаиловића и четничког покрета за време другог светског рата.
Ови махом млади људи
желе дасвојим примером покажу да се не
ради о једној групи,већ једној дисциплинованој чети коју сачињавају
интелектуалци високог ранга који могу достојно представљати српско име и српску
праведну борбу за слободу српског народа.
Већ при своме
организовању су донели неколико правила.
Навешћу неколико.
Члан може бити србин
националиста,који је крштен,који припада Српској Православној Цркви,који пости
и који се причешћује.При пријави у чланство мора да приложи писмо парохијског
свештеника.
Надам се да ће ово
бити достојна српсканационална
организација што потврђује организовање ,Анзак марша,Ћурђевданског уранка и Дражиног дана у парохији Светог Николе у
Блектауну.
Пре него су положили
заклетву постише, исповедише се и причестише се,а ја им рекох ,нека сте
благословени јунаци и срећан вам и Богом благословен рад.
После
вечерње која се служи сваке Суботе у нашем Светом храму, у програму је било да се освети новоподигнута
ПЕРГОЛА (настрешница) коју ми већ крстисмо у ОПЕРУ ХАУС..Заиста је грандиозна и
лепо је дело не само оних који су се лично потрудили него свакако свих нас.Т о
је и била прилика да се свима захвалимо и подстакнемо да и у будуће чинимо
добра дела.Хвала Богу посла испред нас има,а и садашња генерација јеспособна и спремна да започиње подухвате.
Поред
одржавања овог прелепог имања које су наши стари створили,ето биће прилике да и
ми оставимо печат ове генерацијешто
ћена корист послужити нашим потомцима и
нашем народу.
У плану
је да изградимо школу и обданиште,како би и ове наше најмлађе усмерили
првенствено својој вери и националној припадности.
Припремили
смо програм у нашој парохијској сали која је била испуњена до последњег
места.На великом платну пројектована је презентацијаса фотографијама и исписаним именима оних
који су највише помогли.Речи захвалности упутила је председница ЦШО Анђелка
Јанковић и парохијски свештеник отац Ненад Ђурашиновић.У име грађевинског
одбора обратио се Ђорђо Шувајло један од покретача овог Богоугодног дела.
Захвалнице на којима пише,
''За исказану ревност
према својој Светој Цркви
за показану на делу хришћанску
љубав и за несебичну помоћ,
благодарећи Вам на помоћи и
радујући се Вашој доброти,
молимо сеГосподу дародавцу свих добара да Вам богато