|
Аутор Administrator
|
|
Sunday, 31 August 2008 |
|
ФИЛМОВИ СА СНАЖНОМ ПОРУКОМ
 Како смо најављивали дошло је до реализације,па смо у Суботу 30.августа2008 у просторијама ЦШО Свети Никола у Блектауну приказали четири филма са Филмског фестивала ''Бдење душе ''одржаног у Сремским Карловцима прошле године.Приказани су филмови разних аутора: Корени,Чувари тишине,Ласта и Неимари.
Не тако бројна публика је погледала ове филмове и поруку коју је из њих примила са одушевљењем је похранила у своје срце.Наиме,филмови су као у улози проповедника,а веома важно за нас који смо одлетели из гнезда предака,пренели, да негујући своју веру,свој језик,живећи у љубави градећи и остављајући поколењима печат благочестивог времена у коме смо живели,продужујемо свој опстанак и вапијемо за живот у Царству Божијем.
Показало се да је веома корисно и овим поводом састајати се па смо сви подржали да у Октобру месецу заједно са Сремским Карловцима,Чикагом и ми одржимо фестивал дугомертажног филма овдје у Блектауну. У вези смо са једним од организатора ,режисером и продуцентом господином Срђаном Илићем и већ је такав договор постигнут. Свима који се труде,организују у жељи да донесу корист свима нама искрена подршка а од нас из публике огромна захвалност.
Протојереј ставрофор НенадЂурашиновић
|
|
|
Аутор Administrator
|
|
Monday, 25 August 2008 |
|
Реакција са поводом-мене који ништа не знам,али кога ране мога рода боле
После политичких ујдурми које пролазе задњих несрећних година,после погрома и страдања,умирања,сеоба и расејања по целом свету,ево још тужних вести из светог места где вековима гори кандило Светога Саве и Светога Стефана Дечанског и где се за васцели род наш српски непрестано Господу Богу моли.  Шта рећи у овој тузи која разара моје српско срце овдје далеко од роднога краја и вољене моје Србије.Страдање српскога народа на Косову и Метохији,је страдање и Цркве Христове уопште и свакако Божијом милошћу Епископа Рашко-призренског Артемија,свештенства и монаштва те веома страдалне Епархије..Какви су то неспоразуми и јесмо ли допустили да политички кругови који ни мало не воде позитивну политику ни бригу за опстанак српскога народа,уплићу прсте у кадрове Свете Цркве која је кроз целу историју свога постојања била добра мајка и водиља и најдрагоценији бисер Православне васељене.Како да разумем да на Светој Косовској земљи, у Цркви јединој   узданици преосталог народа нашег двојица Епископа паралелно управљају и раздељују оно што се више делити не може..Је ли прошло време поштовања старијег или су нове генерације пренебегле некаквој памети у изградњи сујетности и ниподаштавања свега што нас је одржало и са чим смо се представили целоме свету?Јесу ли петиције мерило за правду и хоће ли то постати пракса где ће лобисти и пропаганда водити главну али непоштену реч?Црква не сме са тим да има ништа јер у Њој је дисциплина од вајкада и захваљујући томе темељи су јој још чврсти.Назире ли се непослушност и треба ли да се догоди народ?Ех! Рана на рану,своји својима,ми сами себи.Говори се да смо сами себи највећи непријатељи,је ли ово време да поверујем у то?У Суботу се одржава филмски фестивал у мојиј парохији''БДЕЊЕ ДУШЕ'' На програму је документарни филм ''Чувари тишине''Монаштво манастира Високи Дечани.Хоћемо ли видети смерне дечанске монахе,којима се као човек дивим и препознати,Данила,Исаију и Језекиља?Хоће ли ми у подсвести док будем гледао филм кроз њихову смерност и трпељивост пред мојим очима на распетом Косову висити распет на Крсту и Владика Артемије?
Протојереј –ставрофорНенад Ђурашиновић
|
|
|
Аутор Administrator
|
|
Saturday, 16 August 2008 |
Несвакидашња радост у Сиднеју 
16 Август2008 ће ући у историју српског народа и српске Цркве у Аустралији пошто је освећен и предан на употребу верном народу храм Светог Апостола и Јеванђелисте Луке.Двојица заслужних за ову радост су свакако угледни домаћини утемељачи Момо Дубочанин и Милорад Спасојевић.
  На питање како је дошло до имена храма и парохије,рекоше:Моми Дубочанину је слава Свети Лука,а Милорадов син се зове Лука,али свакако то је Божија воља .Пре Свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ Иринеј је извршио мало освећење.Саслуживали су свештеници старије и млађе генерације;Протојереји ставрофори.
о Илија Драгосављевиће парох Канберски ,Владислав Ђорђевић парох флемингтонски, о Ненад Ђурашиновић парох блектаунски, о Миодраг Периће парох александријски ,о Србољуб Милетић парох рутихилски,о Саша Радоичић парох варивудско'-моновалски,о Серафим Стефановић настојатеље манастира Светог Саве, домаћин о Александар Милутиновиће парох ливерпулски те ђакони: Саша Чолић,Бранко Босанчић и Теодор Соколовић.
  Ђакон Бранко Босанчић је стигао пре три дана из Епархије бањалучке и служиће при Цркви Лазарици Његов глас и појање и свакако појава најављује дивног и квалитетног свештенослужитеља на њиви Господњој.Добро дошао оче ђаконе.Појницу су држали будући српски свештеници, браћа.Александар и Петар Мракић,а у олтару је прислуживао њихов отац Вељко Мракић.Света Литургија је заиста била божанствена,јер је радост на лицу и узвишено задовољство блистало из свих нас и присутног Богољубивог народа.Наш Бладика је у својој надахнутој беседи описао наше духовно стање,као да смо у небесима,у рајској башти Господа Спаситеља.Изразио је своју нескривену радост и дао благослов поколењима да се док је света и века на овом Светом месту приноси бескрвна жртва и служи служба Господу.Представио је народу првог парохијског свештеника ове парохије оца Александра Милутиновића и дивну му попадију Јелену.Позвао је народ да помогне и да се угради у темеље ове Цркве која ће у овом делу света у граду Ливерпулу сведочити да смо  дошли нажалост као прогнаници и мученици,али да смо се утемељили ту у својој Цркви чувајући своју веру Православну и име српско.По завршеној Светој Литургији у Српској Народној Одбрани је приређен свечани ручак.Прота Миодраг Перић је поздравио све присутне, између осталих и Генералног конзула Републике Србије господина Александра Бесарабића са супругом Снежаном.Затим је члан црквеног одбора Момо Дубочанин поздравио нашег Владику и све присутне захваливши што су дошли и што без Владике ништа од овога не би било..На крају се отац Александар обратио присутном народу и захвалио свима позвавши да долазе на Света Богослужења у новоосвећени храм Светог Луке.Тада смо сви одпевали громогласно и Владици и свештенику и парохији,МНОГАЈА ЉЕТА.
Протојереј -ставрофор Ненад Ђурашиновић
|
|
Детаљније...
|
|
|
Аутор Administrator
|
|
Sunday, 10 August 2008 |
|
22 ФЕСТИВАЛ СРПСКОГ ФОЛКЛОРА
  Фестивал српског фолклора који се организује у Сиднеју је један од највећих и најпосећенијих и најзаступљенијих у Аустралији. За ове дане се спрема током целе године и увек се одржава у Августу пре госпојинског поста.Иначе српски центар Бонириг је је дело српских четника који су доласком 1948-49 уложили прве напоре и ударили темеље свога и српског опстанка у овој земљи.Клуб је пролазио кроз разна искушења,али је све пребродио и данас са новом генерацијом заиста испуњава жеље оснивача сведочи и српство окупља.Готово нема датума из наше славне историје да се овдје не одржава,нити и једна хуманитарна акција   пролази без успеха.Захваљујући млађој генерацији и успешним српским бизнисменима који су моментално у управи клуба све је професионално и све безпрекорно функционише.Тако се у овом центру скупила одабрана омладина из целе Аустралије и показала да проносе а не заборављају своје име ,своје песме и најлепшу игру на свету у којој се огледа заједништво и слога- дакле своја прелепа народна КОЛА.Данас су играли а тутњава корака се чула до Србије и свих крајева одакле дођосмо,тако да смо ми који смо пажљиво гледали били тамо као да   нисмо у Аустралији,као да смо код куће у Србији,Босни или Славонији.Фестивал су отворили два ветерана,обојица добитника Ордена Светог Саве, Данило Чукић и Ђука Радан.Они су евоцирајући успомене на прве дане у Аустралији везано за Српски центар Бонириг,очито радосни на све постигнуто пожелели да се дуго окупљамо и своје српско име чувамо.Мноштво нашег народа није могло бити у дворани где се фестивал одржавао,па су под шаторима на огромном имању уз живу музику певали и играли и веселили се.Хармонике и трубе су се чуле и даље и комшије Аустралци су могли уживати у српском народном ритму до касно увече.Осећали смо се сви као своји на своме и тешко је било отићи из такве лепоте,а морало се јер чекају обавезе.Частитке организаторима,учесницима и свима вама који у тако великом броју дођосте..
Протојереј ставрофор
НенадЂурашиновић
|
|
|
Аутор Administrator
|
|
Monday, 04 August 2008 |
Поводом срамног ''бљеска и олује''   После смрти се не говори и не пише,па зар да чекам смрт и ништа да не кажем.Не учим нити штребам историјске датуме и догађаје за оцену па макар и нетачно било,него и сам пишем историју јер сам у њој онако како мислим и како видим.Историја коју други пишу јадна је и лажна пуна неистине,а темељи се на цносветској неправди и тортури. О сеобама србаља сам читао,а не и доживео,о бројкама жртава кроз векове о милионима само у цифри,без жаоке у срцу своме,јер бејаше време кад ме није било и кад се срца ни дотакло није.Витештво,чојство и јунаштво са дивљењем је усађено у мене управо из књига из песама о славним биткама и славним јунацима у одбрани Вере Православне и имена српскога.Набијали су нас на колац,забијали чавле испод ноката,печатили ужареним машама,у гасним коморама умарали,клали и у јаме бацали.Накотили се непријатељи па се већма умножавају и никад их толико не бејаше колико данас.Данас ја живим и сведочим да није како говоре и како пишу.
Другачије је.
|
|
Детаљније...
|
|
|
Аутор Administrator
|
|
Sunday, 03 August 2008 |
|
Запис после одслужене Свете Литургије
Долазећи у своју Цркву,у ту Свету грађевину,где мирише тамјан и гдјеанђели и светитељи  обитавају заједно са Господом Христом и пречистом мајком Његовом,морамо бити у пуној љубави једни са другима.Не смемо мрзити,оговарати,празнословити.Морамо то време посветити молитви,али искреној са пуно покајања и понизности.Морамо увек доћи спремни на то а не са другим разлозима.Веома је важно покајање и Господу обећање.Нема никога да не греши осим Јединога Бога који све види и све зна.Он од нас тражи да видимо и ми ,да се исповедимо и покајемо,да му захвалимо што смо дочекали јутро и добили још једну прилику.Хвала Њему и за ноћ и за дан и за оца и за мајку,за брата и сестру,за деку и баку.Хвала Њему Милостивоме што изобилно прашта нама и целоме свету запалом у тешке грехе и што нас још држи на земљи.Доводите децу своју да упознају живога Бога,да се посвећују и освећују кроз Свето причешће,да се од њих учимо како се љуби и како се воли и како је Велики Господ.Ево нам Кристине Токић,детета која примером учи,а научили су је родитељи,која се сваке Недеље причешћује и тако радује и Господа и нас ,а себе освећује и посвећује.
|
|
|
Аутор Administrator
|
|
Saturday, 02 August 2008 |
|
Сећање на пад Крајине 1995 године
  Српски центар Бонириг је у Петак 1. августа 1995 приредио академију,у знак сећања на пад Крајине,погром и избегличке колоне 4.августа 1995.Велики број учесника је кроз рецитале ,песму и драму подсетио на најтежи ударац који су нам нанели вековни непријатељи помогнути за безскрупулозним газдама овога света,који до знања дају да је антихрист на земљи.Његово Преосвештенство Епископ Аустралијско-новозеландски Господин Иринеј је одржао помен изгинулим жртвама,помоливши се Господу за душе њихове, а онда изговорио дирљиву беседу подсетивши и   нас и генерације на неправду и злочиначке подухвате оних који нас мрзе.Поред свештеника о Ђуре Ђурђевића,о Ненада Ђурашиновића,ђакона Саше Чолића,присуствовали су:генерални конзул Републике Србије господин Александар Бесарабић са супругом,представници ЦШО:Кабрамате,Рајко Игњатић.Варивуд Мона Вејл ,Коста Недељковић. Блектауна,Бошко Арамбашић.Рути Хила,Илија Глишић.Покрета српских четника,Милорад и Нена Борак ,др Марко Маринковић,Боћа Вељовић,Жика Мијић и многи други.Програм су водили:Горан Николић,Наташа Тамбурић и Славица Ристић.Председник српског центра господин Тихомир Новаковић,један од прогнаника је отворио академију.Програм је доста дуго трајао преко три сата.Издвајам наступ најмлађих,беседу Недељка Балаћа и прелепо изговорене стихове Светог Владике Николаја''Благослови Господе непријатеље моје'' од нашег посдипломца Александра Мракића.Никада нећемо заборавити српску Крајину.
|
|
|
Аутор Administrator
|
|
Tuesday, 29 July 2008 |
|
Парохија Светог Луке Ливерпул-Сиднеј
Већ смо раније писали о оснивању нове српске православне парохије ''Свети Лука''и куповини Цркве у Сиднејском предграђу Ливерпул.Наше жеље су се претвориле у дело.
Купљена је Црква и дошао нам је свештеник.
оАлександар Милутиновић
 Рођен 26.фебруара 1974 у Мелбурну од родитеља оца Добривоја и мајке Саве из Сарајева односно Бајине Баште.Оtac Александар је завршио Богословију у Сремским Карловцима и дипломирао је на Институту при Православном богословском факултету у Београду 2005 године.Оженио се са Јеленом Грујић из Земуна.Приметио га је Владика Иринеј у Београду и одлучио да га прими у нашу Епархију.Рукоположио га је у бежанијској Цркви Светих равноапостола Цара Константина и Царице Јелене у Београду и између осталог рекао''„Нити сам ја, нити је о.Александар бирао дан и место његовог рукоположења, већ је сам Васкрсли Господ то учинио, пошто је у тој вождовачкој цркви покојни отац новорукоположеног свештеника дуги низ година верно служио као црквењак. А мајка оца Александра је Цркви нашој већ подарила два сина у служби Божијој, о. Милана Милутновића и сада о. Александра. Оба су рођена у Аустралији и завршила теолошко образовање у Београду. Ово је јавни доказ да је Аустралија само удаљена по својој географији, а никако по срцу.“
Слава Господу сада је о Александар са супругом Јеленом у Сиднеју.Прва Литургија ће бити на Илиндан,а освећење храма и званично ступање у дужност ће бити, 16.Августа 2008.
Позивамо вас драга браћо и сестре да тога дана посетимо храм Светог Луке у Ливерпулу,да затражимо од Господа благослов,за срећан почетак и свештеника о Александра и нове парохије Светога Апостола и Јеванђелисте Луке.
На многаја љета и теби оче Александре и парохији у којој почињеш своју узвишену свештеничку службу.
Контакт телефон о Александра: 0432415364
|
|
|
АКТУЕЛНОСТИ