СЛУЧАЈНА СЛИКА

Gospod.gif

БАНЕРИ



 
 
НАШ БАНЕР:
svetosavlje.gif
 
 

БРОЈ ПОСЕТА

Посетиоци: 243748

АРХИВА

ПОЧЕТНА arrow АКТУЕЛНОСТИ
АКТУЕЛНОСТИ
ВЕНЧАЊЕ ПДФ Штампај Е-пошта
Аутор Otac Nenad Djurasinovic   
Sunday, 10 May 2009

 

 СВЕТА ТАЈНА БРАКА

 

Света тајна брака је Света тајна кроз коју Свети Дух сједињује у једно биће два крштена пунолетна лица различитог пола, који пред свештеником изјаве да ће се цео свој живот узајамно волети, бити верни једно другом, и у којој примају благослов за рађање и васпитање деце.

 

Брак је Света тајна коју је Бог установио још у Рају, рекавши Адаму и Еви: “Рађајте се, и множите се и напуните земљу” (Постање I; 28). Касније је Господ Исус Христос потврдио Свету тајну брака одговарајући фарисејима на њихово кушање, “да ли сме човек да отпусти жену за сваку кривицу?” речима: “Зар нисте читали да их је творац од почетка створио као мушко и женско и рече:“Зато ће човек оставити оца и мајку и прионуће уз жену своју, и биће двоје једно тело”? Тако нису више два него једно тело. Што је Бог саставио, човек нека не раставља.” (Матеј 19; 4-6). Такође је осветио брак Својим присуством на свадби у Кани Галилејској, где учини прво чудо претворивши воду у вино.

 

Младић и девојка који одлуче да ступе у брак прво одлазе код свог свештеника да обаве предбрачни испит. Ово је неопходно учинити да би се откриле све евентуалне сметње за ступање у брак, као што су: малолетство, крвно или духовно сродство, несагласност родитеља... Ако не постоји никаква сметња за ступање у брак после три Свете Литургије младенци долазе у храм да се венчају.

 

Непосредно уочи венчања врши се прстеновање испред олтара. Само венчање обавља се на средини цркве, испред Крста и Еванђеља, уз присуство два сведока (кумова). Тада свештеник пита младенце да ли имају слободну вољу да ступе у брак, и да ли се нису обећали неком другом. Венчање је обављено када свештеник ставивши младенцима венце на главу благосиља их уз речи: “Господе, Боже наш, славом и чашћу венчај их”. После тога младенци пију вино из заједничке чаше у знак да ће целог живота делити добро и зло.

 

Као што смо већ рекли брак је доживотна заједница, али у крајњем случају, као што је неверство или смрт неког од супружника, Црква дозвољава другом супружнику да ступи у нови брак.

 

sladjaninio_vencanje_004.jpg

 

Данас су се венчали Маријан Кантар и Слађана Бијелић.

На слици:Кумови,  Бобан и Бисерка Милинковић са младенцима .

Нека је срећно и  од Бога благословено.

sladjaninio_vencanje_015.jpg

 
ЈЕДИНСТВО НАШЕ ЦРКВЕ ПДФ Штампај Е-пошта
Аутор Otac Nenad Djurasinovic   
Friday, 01 May 2009

 

 

Историјски  догађај у  Сиднејској Лазарици

 

 

eparhijski_savet_i_euo_001.jpgЕпархијски Савет Епархије Аустралијско-новозеландске Новограчаничке Митрополије и Епархијски Управни  Одбор Епархије Аусталијско-новозеландске, заседали су данас заједно и наговестили потпуно дуго чекано јединство наше Свете Цркве у Аустралији и Новом Зеланду.

По самом измирењу 1992 године управо овдје у Цркви Лазарици је одржан заједнички састанак док су били два Епископа ;Епископ Лонгин и блаженопочивши Епископ Василије.На том састанку је главно питање било како даље,али ипак са неверицом и у грчу,да ће то тако лако ићи.

Од тада до данашњег дана много тога се издешавало,кретало и застајкивало на неки начин се калило и сазревало,са помацима и кочницама,која су услеђивала због појединаца који ради својих личних интереса никада ни нису желели да будемо једна цела хаљина Светога Саве.

Данас је овај састанак био заиста братски,опуштен у својој кући са својим Епископом ,тако одржан на нивоу без и једне примедбе и приговора  и уз пуно поверење.

eparhijski_savet_i_euo_005.jpgНије се могло ни приметити којој ко Епархији припада,што је показало и наговестило потпуно јединство наше Свете  Цркве.Седница је трајала цео дан јер смо имали дупле извештаје,а много деликатних  питања је било на дневном реду.

На следећем састанку чита  ће се један извештај ако Бог да,а врло скоро ће бити једна администрација,за једну Епархију или вероватно Митрополију.

Законодавни одбор је само корак до завршетка једног Устава где ће мо коначно на нивоу  једне Епархије знати  како се владати и која права  ће за  све важити,како никада више не би дошло до онога у  шта су упале поједине ЦШО .

Тако исто да се никада више не избаце кофери и закључа резиденција српског Епискоипа,нити да му се забрани приступ имању Српске Православне Цркве и српском Манастиру.То је национална срамота која се не заборавља,а која каља углед  нашега  рода и пред Богом и пред људима.

Данашњи заједнички састанак највиших тела Епархија Српске Православне Цркве у Аустралији донео је  у пуном јединству низ решења, која ће мо прихватити и уз помоћ Божију реализовати.

 

Протојереј ставрофор

Ненад Ђурашиновић

 

 

 
КАО ЈЕДНА ПОРОДИЦА ПДФ Штампај Е-пошта
Аутор Otac Nenad Djurasinovic   
Tuesday, 28 April 2009

 

 

 

 

vladika_irinej.jpgБратска љубав

 

svestenici_porodicno_085.jpg

 

 

 

 

 

 Благословом нашег Владике Иринеја,који због великих обавеза није могао овог пута доћи ,а по узору на  овакву традицију у Америци,организовали смо  породично дружење  за  свештенике.Ето за почетак је то остварено у парохији Светог Николе у Блектауну.Заиста у овом времену то нам недостаје,а и наша деца одлазе својим путевима,па се  између себе  готово и не познају.


Детаљније...
 
ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО ПДФ Штампај Е-пошта
Аутор Otac Nenad Djurasinovic   
Saturday, 18 April 2009

 

 Васкрсење Христово

 

 

 

Васкрсење Христово је највећи догађај у историји. По њему се хришћанство разликује од свих осталих религија.

uskrs_0912.jpguskrs0931.jpgОснивачи свих других религија су смртници, док је Глава Цркве васкрсли Христос. Васкрсење Христово је обнављање људске природе, пресаздање људског рода, живљење есхатолошке реалности. Када говоримо о Васкрсењу, ми га не одвајамо од Крста, будући да су и Крст и Васкрсење два пола искуства ослобађања, као што се и молимо у Цркви: „Крстом Твојим радост (дође) целом свету, свагда благосиљајући Господа, Васкрсењу Твоме певамо" или пак „Крсту Твоме клањамо се, Владико, и Васкрсење Твоје свето прослављамо".

 Апостол Павле јасно проповеда: Ако Христос није устао, узалуд вера наша (1. Кор. 15, 17). Вера своју истинитост и силу дугује светлом догађају Васкрсења Христовог. Без њега су хришћани јаднији од свију људи (1. Кор. 15, 19).

 


Детаљније...
 
ПОСЛАНИЦА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА ПДФ Штампај Е-пошта
Аутор Otac Nenad Djurasinovic   
Saturday, 18 April 2009
ПАТРИЈАРШИЈСКА ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА 2009
Saturday, 18 April 2009

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ

О ВАСКРСУ 2009. ГОДИНЕ

 

ПАВЛЕ

ПО МИ­ЛО­СТИ БО­ЖИ­ЈОЈ ПРА­ВО­СЛАВ­НИ АР­ХИ­Е­ПИ­СКОП ПЕЋ­КИ,

МИ­ТРО­ПО­ЛИТ БЕ­О­ГРАД­СКО-КАР­ЛО­ВАЧ­КИ И ПА­ТРИ­ЈАРХ СРП­СКИ,

СА СВИМ АР­ХИ­ЈЕ­РЕ­ЈИ­МА СРП­СКЕ ПРА­ВО­СЛАВ­НЕ ЦР­КВЕ,

СВЕ­ШТЕН­СТВУ, МО­НА­ШТВУ И СВИ­МА СИ­НО­ВИ­МА И КЋЕ­РИ­МА

НА­ШЕ СВЕ­ТЕ ЦР­КВЕ: БЛА­ГО­ДАТ, МИ­ЛОСТ И МИР ОД БО­ГА ОЦА,

И ГО­СПО­ДА НА­ШЕ­ГА ИСУ­СА ХРИ­СТА, И ДУ­ХА СВЕ­ТО­ГА,

УЗ РА­ДО­СНИ ВАС­КР­ШЊИ ПО­ЗДРАВ:

ХРИ­СТОС ВАС­КР­СЕ!

ВА­И­СТИ­НУ ВАС­КР­СЕ!

Ре­ци­мо, бра­ћо, и они­ма ко­ји нас мр­зе,

опро­сти­мо све ра­ди вас­кр­се­ња.

(Пас­хал­на сти­хи­ра)

И ове го­ди­не у про­лећ­не да­не, дра­га бра­ћо и се­стре, у јед­на­кој ра­до­сти про­сла­вља­мо нај­ве­ћи пра­зник Цр­кве Бо­жи­је, Вас­кр­се­ње Хри­ста Спа­си­те­ља. Сва­ке го­ди­не у ово до­ба, ка­да та­јан­стве­на си­ла жи­во­та бу­ди оба­мр­лу при­ро­ду, сла­ва Вас­кр­слог Го­спо­да и у на­ма бу­ди је­дан све­тли­ји, све­ти­ји и ра­до­сни­ји жи­вот. Да­нас на­ви­ру уз­ви­ше­не ми­сли, ра­ђа­ју се див­на осе­ћа­ња и об­у­зи­ма нас јед­но све­то и не­сва­ки­да­шње рас­по­ло­же­ње. Са Вас­кр­слим Го­спо­дом и ми се уз­ди­же­мо у је­дан ви­ши и са­др­жај­ни­ји жи­вот. Бли­ста у ср­цу на­шем по­бед­нич­ки сјај веч­ног жи­во­та ко­ји нам је да­ро­вао наш Вас­кр­сли Ис­ку­пи­тељ и Спа­си­тељ. Као што је у оном та­јан­стве­ном По­чет­ку, на Бо­жи­ју Реч по­стао свет и у све­ту жи­вот, та­ко је сво­јом Бо­жан­ском си­лом вас­кр­снуо из мр­твих Син Бо­жи­ји Исус Хри­стос. Овај ве­ли­ки до­га­ђај та­јан­ствен је као ства­ра­ње све­та, чу­де­сан и уз­ви­шен као пра­ва пе­сма ра­до­сти ко­ја се за­о­ри­ла над све­у­куп­ном Бо­жан­ском тво­ре­ви­ном. Шта ви­ше, као пу­но­ћа пр­вог ства­ра­ња и као но­во ства­ра­ње, он је још чу­де­сни­ји и уз­ви­ше­ни­ји ка­ко од пр­вог ства­ра­ња та­ко и од свих исто­риј­ских зби­ва­ња.

 
Мно­ги ве­ко­ви де­ле нас од оног ве­дрог је­ру­са­лим­ског пра­ско­зор­ја, ка­да су све­те же­не Ми­ро­но­си­це угле­да­ле пра­зан гроб. А би­ле су до­шле да мр­тво те­ло сво­га Учи­те­ља по­ма­жу ми­ри­си­ма, да Га оро­се су­за­ма и да хлад­ну гроб­ну пло­чу за­гре­ју то­пли­ном сво­је љу­ба­ви, сво­је вер­но­сти и сво­је ода­но­сти. Би­ле су оне и по­ред кр­ста Рас­пе­тог Спа­си­те­ља он­да ка­да су Га, осим Мај­ке и јед­ног уче­ни­ка, сви би­ли оста­ви­ли. Ма­кар и из­да­ле­ка пра­ти­ле су оне по­след­ње тре­нут­ке нај­ве­ћег Учи­те­ља. Ни­су Га за­бо­ра­ви­ле ни ка­да је умро. За­то су удо­сто­је­не да бу­ду пр­ви све­до­ци и пр­ви ве­сни­ци Вас­кр­се­ња, пр­ве ра­до­сни­це но­во­га жи­во­та у Вас­кр­слом Го­спо­ду. Да­нас и у на­шим уши­ма од­зва­ња ехо оне бла­ге опо­ме­не ко­ју им је упу­тио ан­ђео Бо­жи­ји са гроб­ног ка­ме­на: „Што тра­жи­те жи­во­га ме­ђу мр­тви­ма? Ни­је ов­де, не­го уста­де” (Лк 24, 5–6). И упла­ше­не же­не, ту у вр­ту где је био гроб, пр­ве до­жи­ве­ше ра­до­сни су­срет са Вас­кр­слим Го­спо­дом. Упу­тио их је да иду у Га­ли­ле­ју, да оба­ве­сте уче­ни­ке и да их об­ра­ду­ју ра­до­сном ве­шћу да ће се и њи­ма ја­ви­ти (Мк 16, 7).  

И ево, дра­га де­цо Бо­жи­ја, и ова на­ша да­на­шња вас­кр­шња ра­дост по­ти­че од тог су­сре­та са Вас­кр­слим Го­спо­дом, Ко­ји је вас­кр­сао за нас и унео ра­дост но­вог жи­во­та у све след­бе­ни­ке Сво­је и ис­по­вед­ни­ке Ње­го­ве Бо­жан­ске на­у­ке.

Исто та­ко, де­ле нас ве­ко­ви од су­то­на оног је­ру­са­лим­ског да­на, ка­да се Вас­кр­сли Го­спод ја­вио след­бе­ни­ци­ма Сво­јим, Кле­о­пи и дру­гом уче­ни­ку. Пре­пла­ше­ни, хи­та­ли су они из Је­ру­са­ли­ма у Ема­ус, да би се скло­ни­ли због стра­ха од Ју­де­ја. Иако ни­су би­ли хра­бри као све­те же­не Ми­ро­но­си­це, удо­сто­је­ни су су­сре­та са Вас­кр­слим Го­спо­дом. Скрио је Он од њих Свој пре­ђа­шњи лик, па Га ни­су по­зна­ли. И ка­да их је по­сле раз­го­во­ра о оно­ме што се до­го­ди­ло у Је­ру­са­ли­му и ло­мље­ња хле­ба на­пу­стио, ис­по­ве­ди­ше се је­дан дру­го­ме ка­ко је „ср­це го­ре­ло у њи­ма” док је са њи­ма бе­се­дио (Лк 24, 13–32). Онај исти све­ти огањ, ко­ји је го­рео у ср­ци­ма дво­ји­це Хри­сто­вих уче­ни­ка ко­ји су ишли за Ема­ус, плам­са да­нас и у на­ма, ка­да про­сла­вља­мо овај Пра­зник над пра­зни­ци­ма, ка­да и ми до­жи­вља­ва­мо ду­хов­ни су­срет са не­ви­дљи­вим по­бе­ди­те­љем смр­ти. Исти тај огањ гре­јао је и гре­је Цр­кву Бо­жи­ју у ду­гим ве­ко­ви­ма ње­не исто­ри­је. Зар Он сам ни­је ка­зао: „До­ђох да ба­цим огањ на зе­мљу” (Лк 12, 49). Тај све­ти огањ гре­јао је и прет­ке на­ше и осве­тља­вао им жи­вот у там­ни­ца­ма ду­гих ве­ко­ва. Жи­ве­ли су они ду­го без до­ма, без ог­њи­шта, без сло­бо­де, у крај­њој не­си­гур­но­сти, без ку­ћи­шта и има­ња, као и мно­ги да­нас ко­ји су из­бе­гли са сво­јих ог­њи­шта, али увек са ве­ром у вас­кр­слог Го­спо­да, с ве­ром у по­бе­ду прав­де и исти­не и с ве­ром у вас­кр­се­ње.

Исто та­ко, ду­ги ве­ко­ви де­ле нас од оне пр­ве вас­кр­шње ве­че­ри, ка­да се Вас­кр­сли Го­спод пр­ви пут ја­вио сво­јим од стра­ха и раз­о­ча­ре­ња пре­пла­ше­ним уче­ни­ци­ма, и по­здра­вио их по­здра­вом охра­бре­ња: „Мир вам!” (Јн 20, 19). У трен ока вра­тио им је мир, вас­кр­сао ве­ру у Ње­га и Сво­је Бо­жан­ско по­слан­ство. Да Он, Син Бо­жи­ји, ни­је вас­кр­сао, исто­ри­ја хри­шћан­ства би­ла би за­вр­ше­на од­мах Ње­го­вим по­след­њим ре­чи­ма на Кр­сту: „Свр­ши се!” (Јн 20, 30). А Он је вас­кр­сао и у име те исти­не Ње­го­ви уче­ни­ци да­до­ше ра­до­сно жи­вот за Ње­га. Но­се­ћи ту ве­ли­ку исти­ну Ње­го­ва Цр­ква по­шла је у по­бед­нич­ки по­ход ши­ром све­та, да без про­ли­ва­ња кр­ви по­бе­ди сво­је број­не до зу­ба на­о­ру­жа­не не­пријатеље.

„Што тра­жи­те жи­во­га ме­ђу мр­тви­ма?” (Лк 24, 5), опо­ме­нуо је, као што сте чу­ли, ан­ђео Бо­жи­ји све­те же­не Ми­ро­но­си­це, над­не­те над све­тим гро­бом. Али оне су по­шле на Ње­гов гроб жед­не исти­не и веч­ног Жи­во­та. А да­нас ми­ли­о­ни и ми­ли­о­ни ду­хов­но оси­ро­ма­ше­них и мо­рал­но опу­сто­ше­них љу­ди, за­не­се­ни сја­јем про­ла­зних ства­ри, жи­ве у овом све­ту као у хлад­ном гро­бу. Зар се свет не пре­тва­ра у фа­бри­ку и тр­жи­ште ла­жног сја­ја и про­ла­зних вред­но­сти? Зар се да­нас че­сто не го­во­ри да чо­век и без не­ба мо­же мир­но да хо­ди по зе­мљи? Као да се по­пео да­на­шњи чо­век на ви­со­ке вр­хо­ве сво­је ва­ви­лон­ске ку­ле, са­мо­у­ве­рен у сво­је зна­ње, али че­сто си­тан, се­би­чан, агре­си­ван и пун злих на­стро­је­ња ко­ја пре­те ње­го­вој ку­ли и ње­го­вом оп­стан­ку. Бо­ји­мо се да ће се ова на­ша ци­ви­ли­за­ци­ја су­ви­ше ка­сно се­ти­ти Хри­сто­вих ре­чи: „Без ме­не не мо­же­те чи­ни­ти ни­шта” (Јн 15, 5).

Наш Спа­си­тељ је и по­стао чо­век, да би­смо се ми обо­жи­ли. Дао је да се ра­зап­не на Кр­сту да би ис­ку­пио гре­хе ро­да људ­ског. Вас­кр­сао је из мр­твих да би на­ма да­ро­вао веч­ни жи­вот. Учи­нио је смрт са­мо јед­ним по­себ­ним тре­нут­ком у жи­во­ту - жи­во­ту ко­ји не пре­ста­је. Ка­да је Пи­лат пре­су­ђи­вао Спа­си­те­љу, ни­је имао ду­хов­не сна­ге ни ум­не ви­си­не да у Ње­му пре­по­зна Си­на Бо­жи­јег. Али ипак, ис­пред ње­го­вих очи­ју ни­је мо­гла да умак­не ле­по­та људ­ског ли­ка стра­дал­ног Спа­си­те­ља у ње­го­вој суд­ни­ци. „Ево чо­ве­ка!” – об­ја­вљу­је Пи­лат ту­жи­те­љи­ма (Јн 19, 5). Овим је ипак по­ку­ша­вао да ути­че ко­ли­ко-то­ли­ко на око­ре­ле са­ве­сти Хри­сто­вих уби­ца. Ве­ро­вао је да ће људ­ски сјај Ње­го­ве Лич­но­сти мо­жда не­ке по­ко­ле­ба­ти.

Мо­ли­мо Вас­кр­слог Го­спо­да да и у на­ма вас­кр­сне људ­ски лик пр­во­бит­не чо­ве­ко­ве при­ро­де, ко­ји је да­нас та­ко че­сто из­ви­то­пе­рен, ма­ски­ран и уна­ка­жен број­ним ма­на­ма и по­ро­ци­ма. Да и у на­ма сва­ко пре­по­зна чо­ве­ка, оба­сја­ног Ње­го­вим веч­ним жи­во­том, био иму­ћан или си­ро­ма­шан, на ве­ли­ком или ма­лом по­ло­жа­ју и ме­сту. На­ше до­ба је тре­нут­но су­о­че­но са ма­те­ри­јал­ном кри­зом, али је код нас још при­сут­ни­ја кри­за мо­ра­ла и ка­рак­те­ра. Ра­до­ва­ће­мо се ако сва­ко, угле­дав­ши би­ло ко­га од нас, мо­же да ка­же: Ево чо­ве­ка! – да би сва­ко, и при­ја­тељ и не­при­ја­тељ, и су­ди­ја и ту­жи­лац, у сва­ко­ме од нас увек до­жи­вео истин­ског и пра­вог чо­ве­ка. Са­чу­вај­мо, бра­ћо и се­стре, људ­ско до­сто­јан­ство, ко­је је то­ли­ко уз­ди­гао Сво­јим Вас­кр­се­њем Син Бо­жи­ји. Са­чу­вај­мо ве­ру у Вас­кр­слог Го­спо­да, љу­бав пре­ма бли­жњи­ма, исти­ни и прав­ди; пре­ма све­му до­бру ко­је љу­ди ипак же­ле, али ко­је без по­мо­ћи Вас­кр­слог Го­спо­да и Ње­го­вог Је­ван­ђе­ља не мо­гу по­сти­ћи.

По­мо­ли­мо се Вас­кр­слом Го­спо­ду и за­мо­ли­мо Га као дво­ји­ца уче­ни­ка, пут­ни­ка за Ема­ус, да оста­не са на­ма. Да му се ра­ду­је­мо, да из Ње­га цр­пи­мо сна­гу, да се ду­хов­но уз­ди­же­мо, да нас не за­хва­те и не од­не­су мут­не во­де на­шег вре­ме­на.

Упу­ћу­ју­ћи ову по­ру­ку свој на­шој бра­ћи и се­стра­ма, да­нас се по­себ­но се­ћа­мо вер­ни­ка на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, као и на­ших вер­ни­ка ши­ром све­та, на сви­ма кон­ти­нен­ти­ма где пра­во­слав­ни Ср­би и сви пра­во­слав­ни хри­шћа­ни да­нас про­сла­вља­ју Вас­кр­се­ње Хри­сто­во, ваш Па­три­јарх и сви Ар­хи­је­ре­ји Срп­ске Цр­кве по­здра­вља­ју вас по­здра­вом ра­до­сти и но­вог жи­во­та.

ХРИ­СТОС ВАС­КР­СЕ!

ВА­И­СТИ­НУ ВАС­КР­СЕ!

Да­но у Па­три­јар­ши­ји срп­ској, у Бе­о­гра­ду,

о Вас­кр­су 2009. го­ди­не.

Ва­ши молиtвеници пред Вас­кр­слим Го­спо­дом:

Ар­хи­е­пи­скоп пећ­ки,

 Ми­тро­по­лит бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ки и

 Па­три­јарх срп­ски ПА­ВЛЕ

Ми­тро­по­лит за­гре­бач­ко-љу­бљан­ски ЈО­ВАН

Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски АМ­ФИ­ЛО­ХИ­ЈЕ

Ми­тро­по­лит средњeзападноамерички ХРИ­СТО­ФОР

Ми­тро­по­лит да­бро­бо­сан­ски НИ­КО­ЛАЈ

Епи­скоп ша­бач­ки ЛА­ВРЕН­ТИ­ЈЕ

Епи­скоп ни­шки ИРИ­НЕЈ

Епи­скоп звор­нич­ко-ту­злан­ски ВА­СИ­ЛИ­ЈЕ

Епи­скоп срем­ски ВА­СИ­ЛИ­ЈЕ

Епи­скоп ба­ња­луч­ки ЈЕ­ФРЕМ

Епи­скоп бу­дим­ски ЛУ­КИ­ЈАН

Епи­скоп ка­над­ски ГЕ­ОР­ГИ­ЈЕ

Епи­скоп ба­нат­ски НИ­КА­НОР

Епи­скоп за Аме­ри­ку и Ка­на­ду

 Ми­тро­по­ли­је но­во­гра­ча­нич­ке ЛОН­ГИН

Епи­скоп ис­точ­но­а­ме­рич­ки МИ­ТРО­ФАН

Епи­скоп жич­ки ХРИ­ЗО­СТОМ

Епи­скоп бач­ки ИРИ­НЕЈ

Еп­скоп бри­тан­ско-скан­ди­нав­ски ДО­СИ­ТЕЈ

Епи­скоп ра­шко-при­зрен­ски АР­ТЕ­МИ­ЈЕ

Епи­скоп би­хаћ­ко-пе­тро­вач­ки ХРИ­ЗО­СТОМ

Епи­скоп осеч­ко-пољ­ски и ба­рањ­ски ЛУ­КИ­ЈАН

Епи­скоп сред­њо­е­вроп­ски КОН­СТАН­ТИН

Епи­скоп за­пад­но­е­вроп­ски ЛУ­КА

Епи­скоп ти­моч­ки ЈУ­СТИН

Епи­скоп врањ­ски ПА­ХО­МИ­ЈЕ

Епи­скоп шу­ма­диј­ски ЈО­ВАН

Епи­скоп сла­вон­ски СА­ВА

Епи­скоп бра­ни­чев­ски ИГ­ЊА­ТИ­ЈЕ

Епи­скоп ми­ле­шев­ски ФИ­ЛА­РЕТ

Епи­скоп дал­ма­тин­ски ФО­ТИ­ЈЕ

Епи­скоп бу­ди­мљан­ско-ник­шић­ки ЈО­А­НИ­КИ­ЈЕ

Епи­скоп за­хум­ско-хер­це­го­вач­ки ГРИ­ГО­РИ­ЈЕ

Епи­скоп ва­љев­ски МИ­ЛУ­ТИН

Епи­скоп за­пад­но­а­ме­рич­ки МАК­СИМ

Епи­скоп гор­њо­кар­ло­вач­ки ГЕ­РА­СИМ

Епи­скоп аустра­лиј­ско-но­во­зе­ланд­ски ИРИ­НЕЈ

Епи­скоп уми­ро­вље­ни за­хум­ско-хер­це­го­вач­ки АТА­НА­СИ­ЈЕ

Ви­кар­ни Епи­скоп хво­стан­ски АТА­НА­СИ­ЈЕ

Ви­кар­ни Епи­скоп је­гар­ски ПОР­ФИ­РИ­ЈЕ

Ви­кар­ни Епи­скоп ли­пљан­ски ТЕ­О­ДО­СИ­ЈЕ

Ви­кар­ни Епи­скоп ди­о­клиј­ски ЈО­ВАН

Ви­кар­ни Епи­скоп мо­ра­вич­ки АН­ТО­НИ­ЈЕ

ОХРИД­СКА АР­ХИ­Е­ПИ­СКО­ПИ­ЈА:

Ар­хи­е­пи­скоп охрид­ски и Ми­тро­по­лит скоп­ски ЈО­ВАН

Епи­скоп по­ло­шко-ку­ма­нов­ски ЈО­А­КИМ

Епи­скоп бре­гал­нич­ки и мје­сто­бљу­сти­тељ

 Епар­хи­је би­тољ­ске МАР­КО

Ви­кар­ни Епи­скоп сто­биј­ски ДА­ВИД

 
Детаљније...
 
ГОДИШЊА СКУПШТИНА ПДФ Штампај Е-пошта
Аутор Otac Nenad Djurasinovic   
Sunday, 29 March 2009

Црквено-школска Општина Свети Никола

Блектаун

 

Одржана редовна годишња скупштина

 

skupstina2.jpgБожијом помоћу одржана је Скупштина ЦШО Свети Никола у Блектауну.Од укупно 34 члана  седници је присуствовало 24 са 3 пуномоћи.Помоливши се Богу

Отпочели смо седницу.По правилу је изабрано радно тело скупштине.

Председавајући је био члан Братислав Спасески.Мора се признати да је веома добро водио ток скупштине.

Председник Бошко Аранбашић  је био одсутан због болести,па је уместо њега извештај поднела подпредседница Анђела Јанковић.

Затим су следили извештаји,секретара,благајника,председнице Кола српских сестара и  на крају реч свештеника.

Извештаји су прихваћени,а у дискусијама се  заузимало за решење постојећих проблема и  да се заложимо сви заједно сложно и у љубави.

Потом је разрешен стари управни одбор и изабран нови.

Детаљније...
 
СРБИ ЗА ИСТИНУ И ПРАВДУ-АУСТРАЛИЈА ПДФ Штампај Е-пошта
Аутор Otac Nenad Djurasinovic   
Sunday, 15 March 2009

                   Лоби група –''Срби за истину и правду''

                   одржала редовну годишњу скупштину

 

_____007.jpg

 

 

У просторијама ЦШО Свети Никола - Блектаун  одржана је редовна годишња скупштина  Лоби групе  „Срби за истину и правду“ у Аустралији.

Ова група окупља веома истакнуте људе у српској заједници: адвокате, докторе, професоре, свештенике, доказане хуманитарце, и настоји да каже истину  о српском народу онима који упорно избегавају да је чују а који креирају антисрпску политику дужи низ година.

 

 

 

       Ђорђе Бубало и Тихомир Новаковић

Детаљније...
 
ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА ПДФ Штампај Е-пошта
Аутор Otac Nenad Djurasinovic   
Friday, 13 March 2009

АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО ЗА ИСТОК

 

 

svestenicka_ispovest_flemington2009_031.jpgsvestenicka_ispovest_flemington2009_021.jpgСвештенство архијерејског намесништва за исток  Српске Православне Епархије  за Аустралију и Нови Зеланд  данас је са својим Епископом Иринејем имало Свету тајну исповести.Док су се читали часови свештеници су прилазили исповеднику и исповедали и окајавали своје грехе.По исповести је служена Литургија Пређеосвећених дарова ,на којој  су се свештенство и народ причестили.Началствовао је  Епископ Иринеј

svestenicka_ispovest_flemington2009_035.jpgsvestenicka_ispovest_flemington2009_042.jpg

 

Коло сестара парохије флемингтонске припремили су трепезу љубави за свештенство и народ.Затим је одржан братски састанак на коме је Владика поучио и позвао  свештенство на појачање молитве и призив Божије милости на народ и  на све нас.

 

 

Протојереј-ставрофор

Ненад Ђурашиновић

 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Резултати 19 - 27 of 94

ПРИЈАВА






Заборавили сте лозинку?
Немате налог? Направите налог

АНКЕТА

КАКО ВАМ СЕ ДОПАДА НАША ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА?
 
КОЛИКО ЧЕСТО ОДЛАЗИТЕ У ВАШУ ЦРКВУ?
 

НА ВЕЗИ

Тренутно је 2 гостију на вези