ДРАЖИН ДАН У БЛЕКТАУНУ

У парохији Св Николе у Блектауну  достојно је обележен   Дражин Дан.Служена је Света Литургија и Парастос .Положени су венци поред чичиног споменика.Венце су положили:У име ЦШО Свети Никола ;Томислав Синђелић.У име Српских четника ;Милунче Јанковић,у име КСС Мајка Југовића; Марија Ћурашиновић и Јованка Ковач.У име фолклорне групе Каленић ;Александар Велимир и С. Марковић.Предавање на енглеском језику одржала је Анђелка Јанковић,а на српском Протојереј Ставрофор Ненад Ђурашиновић.Сестре су спремиле  богату трпезу .

Чика Митар Ребић  храбри Дражин борац са унуцима,Петром и Луком

 Манастир Светога Саве

КАНБЕРА

У Суботу 19.Јула 2008 Његово Преосвештенство Епископ Аустралијско-новoзеландски Господин Иринеј уз саслужење свештеника;Протојереја ставрофора о Илије и о Ненада,настојатеља манастира Светог Саве о Серафима и тек рукоположеног ђакона о Теодора Соколовића,служио је Свету заупокојену Литургију .Повод за ово сабрање је годишњица од  мученичког страдања и упокојења  душе ђенерала Драже Михаиловића.По завршеној Светој Литургији одосмо до Дражине колибе где смо  учинили помен,а онда седосмо у сали дечијег летовалишта где су вредне и одане  сестре спремиле ручак и где рекосмо  по коју реч.У исто време у храму Светог Великомученика Георгија у Канбери служио је рашчињени свештеник,а присуствовали су организовано чини ми се  заједно са њим ,призивачи и креатори  новога  раскола и пометње у роду нашему српском овдје  на овом петом Континенту.На жалост и ово се догађа и ништа није непознато,јер старе ране још нису исцељене,ране које још крваре и итекако боле.Стравично је и помислити да се може нешто слично догодити,а гледајући сујетност  појединих људи не могу се отети утиску да је то тако близу.Разлог зашто сам тога дана дошао у манастир је, да станем уз своју Цркву,а она је тамо где је Епископ.Молитве које су излазиле из срца свих нас  и које је Бог чуо биле су ,да се уразумимо сви и да не поцепамо тек ушивену хаљину Светога Саве.Треба препознати људе који праве раздор,па не знам колико да су паметни,богати и образовани.НЕ ИЋИ ЗА ЊИМА!Можемо се сви скупа постидети својих  предака,косовских страдалника,прогнаника и мученика.Какав смо ми то  народ кад се толико међусобно мрзимо и свађамо?Није то само овдје у Аустралији него у целоме свету.Ко нас је то платио и колико да продајемо своју веру ,прљамо своје име и скрнавимо светињу над светињама.?Ми нисмо политичка партија,ми смо Црква којој је глава Бог и пазимо шта радимо,уразумимо се браћо.Нахранимо сироте,спасавајмо душу.Одбацимо сујету приступимо покајању,сви до једнога,САДА ....нема се времена.

  отац Ненад

          духови 

Слава  Срба из Славоније

Пре неколико година у налету досељавања  у Аустралију,а после прогона са вековних огњишта, у граду Сиднеју и околини настанише се наши Срби  из Славоније,Лике ,Далмације и Баније и свих места где непријатељска рука замеси  зло семе мржње,раздора и прогона и  сваког нељудског дела .Прошле године они одлучише да славе Славу  Свету Тројицу на сећање на Епархију Славонску и седиште Њезино Пакрац град.Хвала Господу јединоме то се и оствари  са благословом нашег Владике Иринеја,дакле благословом наше Свете Цркве.Управо овдје у овој парохији Свети Никола у Блектауну већ неколико година одржавају  се обичаји свакако уз молитвену потпору,тако да рецимо за Божићно  јутрење као у родном крају рано пре свитања зоре вије се коло ,па онда за беле покладе такозване мачкаре проноси се обичајни ритуал а да не говоримо за славонске вечери које окупљају и до седам осам стотина гостију где се приказују разни обичаји о свадбама,перушалима и разним моментима из старога краја.То све што се догађа не да чини задовољство нама,него помаже многима који су сироти и ожалошћени и којима и те како добро дође испружена рука брата и сестре који је само привидно далеко,а који осећа и не заборавља и чије је срце баш тамо,поред Псуња,Папука,Крндије,поред Слобоштине,Пакре,Саве и Драве.Домаћини који припремише  славско знамење  и част вредну помена бише:Душан и Даница Милосављевић и Владо и Милена Драгељевић.За следећу годину примише се Жељко и Милка Грашар и Стево и Душа Мрђеновић.Прослављајући Свету Тројицу данас,коленоприклоно у пуној и искреној молитви замолисмо Господа за опстанак.Знамо да ће Господ помоћи,а што је до нас да ће подржати.Зато сматрамо да је ово сабрање Богу мило и да имамо благослов  да се молимо ,да певамо и да играмо.Нека је срећна слава браћо и сестре.Живели на многаја  љета у љубави и слози са благословом своје Свете Православне Цркве.

У парохији Светог Николе у Блектауну прославили су своју славу ,Светог Цара Константина и Царицу Јелену ходочасници Свете Земље из града Сиднеја.Од 2000 године отац Никола Билић организује путовања у Свету Земљу  и сви који је походише осећају се заиста освећени и посвећени,а и ми који не одосмо  им то признајемо.Славско знамење су спремили хаџије Бојан и Смиљан Никић .

Прво је одслужен Акатист Пресветој Богородици,а онда и пресечен славски колач.Вечера је уследила,а у дирљивим беседама оца Николе и Оца Ненада било је и благодатних суза.Било је пријатно и веома угодно и  Богу  драгоме мило.  

Ево и предавања о Николе које је одржао у ВулогонгуСтигло ми је исписано латиницом,па ми не замерите што такво и ибјављујем  .

  O Jerusalimu
 
        Vulengong je lepo industrijsko i turisticko mesto koje delove Istog zaposedose i Srbi u proslom tj.dvadesetom veku.Srbi imaju dva sveta hrama,a oba su posvecena sv. proroku preteci i krstitelju Gospodnjem Jovanu. Da bi jedni kod drugih dolazili o hramovnoj slavi dogovorise se da Srbi Vulongonga slave u januaru a Srbi Dapta u julu mesecu. Tako je nadjeno mudro resenje po ovom pitanju.
   Danas su parohijani Vulongonga imali specijalan dan za vreme i po svetoj liturgiji.
Svetu liturgiju su sluzili oci Stanko Milosavljevic paroh i otac Nikola Bilic gost-predavac.
   Po svetoj liturgiji preslo se u svetosavski dom tj. crkvenu salu kako se to LAJTLI  kaze .Na predavanje o Jerusalimu,putovanju za Isti ,cudima i kao o najvecem cudu svetom blagodatnom ognju,koji oganj svake godine na veliku subotu dolazi cudom Bozijim i pali svece pravoslavnom patrijarhu.
   Hajde da podjemo malo redom samo o dve stavke danasnjeg predavanja.
    Jerusalim
 
  Danas je to mozemo reci glavni grad drzave Izrael. De fakto ali ne i de jure.
  Jerusalim se pominje jos na 3000 godina pre Hrista. Zvao se raznim imenima:Shalem,Urushalem,Salem sto  znaci mir ili grad mira,zvao se i Sion,dasnas se samo jedan deo Grada zove Sion,dok mi Srbi Sremske karlovce zovemo Srpski Sion a Novi Sad Srpska Atina,uzgred budi receno.
Grad se pominje i 1. knjizi Mojsijevoj 14,18 stih.Jevreji Ga dva puta osvajaju. Car i prorok David ga naziva Sion gde je i sahranjen.Veruje se to arheoloski nije jos dokazano.
Istorijski i letimicno bi se na tabeli reklo od prilike ovako:
Od 3000 god pre Hrista do 1200 godine  dakle kao da idemo unazad od veceg broja idemo ka manjem zato sto smo Pre Hrista Kananski Jerusalim.
Od 1000 god. do 961 Davidov Jerusalim On u Njemu vlada-caruje zove Ga Sion i umire u Njemu.Za tim Solomonov Jerusalim,razorenje Jerusalima i Hrama 536 godina pre Hrista .Drugi Hram,za tim Makaveji. Od 40 god pre Hrista do 4 godine po Hristu vlada Irod Veliki.
70 .god razorenje Jerusalima od strane Rimljana i njihova vladavina do 324 god.
Zatim su Seldzuci,Turci,Vizantija je tu naravno,engleski mandat od 1917 do 1946 kada Jevreju nakon 2000 godina imaju svoju Drazavu ponova.
Mi stariji pamtimo da je Mosa Daljan otisao iz ondasnje Jugoslavije da pomogne politicki svoju Dedovinu Izrael.
   Srbi Australije idu svake godine u Jerusalim. Avionom za oko 24 sata se stize. A kako je bilo krajem 19. veka pise nam Mitropolit srpski Mihailo.
Iz Beograda na ladji do Rushchluka,zeleznicom do Varne,ladjom do Carigrada,morem do Jafe za osam dana,dan kolima do Jerusalima. Ako sve ide u redu poklonik moze za 14 dana iz Srbije stici u Jerusalim.
Ko danas ima vremena da na tom putu potrosi-spenduje toliko dana.
    Posete se mnoga sveta mesta. Vitlejem-rodjenje ,mesto gde je Hristos rodjen. Jordan reka gde je krsten.Kana Galilejska gde ucini prvo cudo,hram Vaskrsenja gde je razapet i vaskrsao i drugo.
   Najvece cudo 20 i 21.veka je svakako sveti oganj.
 
   Na veliki petak hram vaskrsenja se zakljucava. Gase se sva kandila ima ih oko 100,preko 100.Strogo se proverava da ne bi patrijarh imao nesto sto lako proizvodi oganj:upaljac,sibicu.To je sad vec samo tradicija. Grob zapecacuju svojim pecatima na vosku i cuvaju. U subotu dolazi svita-litija ,obilaze se tri puta oko grtoba Gospodnjeg a onda patrijarh ulazi u kapelu groba,cita odredjene molitve i oganj nadprirodno dolazi pali svece petrijarhu,pomenuta kandila i po nekom verniku. To se ovih godina moze malo da vidi i na televiziji. To se kod nas u Australiji prikazuje samo kao novost proslave greckog vaskrsa ali neka se zna pa kojim povodom bilo.Pored patrijarha je jermenski episkop vise svadje radi ali eto i on svedoci da je sve istinito i bez trikova.
 
  Iz pocetka dva-tri minuta oganj je drugacije boje i ne pece,nece da zapali nista.Ljudi sebi stavljaju ispod brade,cak i oni koji se ne briju.Oganj se lako gasi rukom i ne przi iz pocetka.To se desava svake godine.
Ima li nesto slicno u Starom zavetu? Svakako da ima.
Mojsije na gori Horiv vidi nesagorivu kupinu. 2.Mojs.33, 20.Prorok Ilija dobija oganj i zapali Mu se mokro drvece a On kolje paganske svestenike1.knjiga o carevima18,36-39,Solomonu se pali zrtva prilikom osvecenja cuvenog Solomonovog hrama 1.Carska 8,26-63 i td. I eto nama pravoslavnima svake godine Gospod daje svetlost,sveti oganj na veliku subotu gde je stradao i VASKRSAO.
  Odose Srbi veseli kuci hvaleci Boga koji nam daje svoje milosti i na ovaj nacin. Otac Nikola je govorio o ovoj temi po svim hramovima Sidneja,u Pertu,Brizbanu,Darvinu,Adelaidu kao i Melburnu:Bransvik,Sent Albans i Kisbora. U nekima je dva puta odrzao isto predavanje;Lazarica i Blektaun kako to mi Srbi kazemo.
   Parohijani Ruti Hala i Vulongonga pokazali su najvise interesovanja,daj Boze da podju do Jerusalima.
                              Hadzi-Nikola Bilic protojerej-stavrofor

Сада већ можемо рећи да нова генерација уграђује себе у  организам ове Црквене заједнице.

Више се не прича већ су са речи прешли на дело.Ових неколико дана посветили су пажњу већ оронулом паркету у сали и успели да га учине новим,а моћи ће се већ видети на редовној забави у суботу 7.јуна 2008.Сада једно друго вуче а акције се захуктавају па очекујемо да ћемо ове године доста преко потребних послова урадити.Хвала Богу да је тако и хвала свима који  помажу и имају вољу да помогну.

Захваљујући председнику ЦШО Бошку Арамбашићу и ширем кругу доброчинитеља надамо се све вечим и значајнијим успесима.

СЛОЖНА БРАЋА КУЋУ ГРАДЕ

Овога пута хтедосмо да освежимо нашу салу.Фарбара колико хоћеш у Парохији,а ми упитасмо неколико и дођоше.Немања,Далибор (Жути).Славко и Младен .Онда скупише се и они који желе помоћи.Председник ЦШО Бошко који је керамичар поче да фарба,Рака воду носи,зидари Ћећез Душко и Драгомир Лазаревић  знају и столарске послове,дођоше и електричари Славен и Гојко,Том и Јовица .Боже мили па  баш како све лепо изгледа.Па то је само почетак и биће тога још . Овога пута прота Ненад  и протиница Марија су припремили храну,а на крају смо се сви и почастили и запевали.

   Следећу радну акцију најављујемо за Суботу 31.мај,2008 у 8 часова ујутро.