Ako rec istorija znaci prica,onda je najbolje ispricati malo o svetom Kralju. Sin je kralja Urosa i Jelene, a brat kralja Dragutina koga je nasledio na Prestolu. Na ime , kralj Dragutin slomivsi nogu kad je pao sa konja smatrao je to  kao kaznu Boziju ili  opomenu sto je Oca zbacio sa prestola te zavladao Srbijom,On se odrice prestola u korist mladjeg brata Milutina.

    Militin se zarice koliko godina bude vladao da ce toliko podici crkava-hramova,sto se i obistinilo. Podizao je,ne samo po Srbiji nego i po Carigradu,Palestini,Jerusalimu.Ne samo crkve i manastire nego i bolnice, prihvatilista, sirotista.

Sveti Kralj se po noci oblacio u obicno odelo i hodio po Kraljevini da vidi kako narod zivi i nestedimice pomagao  sirotinju a da se ne zna da je On to, i da On to radi-pomaze.

   U to vreme Srbi su ziveli prosto,ali svetim zivotom.Takav zivot je navikao jos u Ocevom domu tj. na dvoru kralja Urosa.

Kada je kci vizantijskog cara Mihaila Paleologa dosla na dvor srpski u prevelikoj raskosi kralj Uros je rekao da ne treba tolika raskos i pokazao na srpske princeze  sa preslicama u rukama rekavsi :Evo u kakvom odelu mi uzimamo snahe svoje.

   Kralj sveti se pokazao kao dobar vladar,ratnik,zastisnik pravoslavlja. To je vreme kada Vizantija prima uniju sa Rimom. Kada jedan kralj sa Balkana preuzima ulogu Oca te brani pravoslavlje od Rima i verolomnog Cara Mihaila Paleologa,koji primi uniju samo iz politickih razloga.To je kralj Milutin.

    Vladavsi preko cetrdeset godina,podigavsi vise zaduzbina nego godina vladavine upokoji se  Kralj i uznese u "svetu Srbiju" u raj. Posle se Njegovo telo pokaza NETLJENO -netrulezno sto je znak da Ga je Gospod proslavio,te Ga je Crkva kanonizovala-proglasila za sveca-ugodnika Bozijeg, a naseg zastupnika kada Ga budemo prizivali u pomoc pri mukama i nevoljama kojih svi imamo na pretek.

   Takvog jednog srpskog velikana,duhovne prirode  naravno, omladina -folklorna grupa pri parohiji sv. Georgija u Kanberi-Forest,uzima sebi za zastitnika, koga smo proslavili u nedelju 10.nov. ove 2008.godine.

   Centar svega je sveta liturgija koju sluze otac Serafim,nastojatelj Manastira sv, Save u Holu kod Kanbere i paroh Nikola Bilic prta.

   Prisluznika-cteceva ima desetak. Svi su u stiharima kao jedna grupa andjela,te pomazu svestenosluziteljima,ali samo onako kako treba jer je otac Serafim vrlo principijelan i sve radi :kao svajcarski sat,sto se u narodu kaze.

Za pevnicom je i popadija Dragica,pored dobrih pojaca te peva kako blazena, tako i tropare i kondake,te bogosluzenje tece sve kako podobajet,a svestenosluzitelji ne mora da se trude oko posla koji pripada pojcima i kanonarsima.

   Po svetoj sluzbi,na kojoj bese i pricasnika, presecen je slavski kolac.Domacini su bili Stekovici a dogodine Milutinovici.

Ta nasa zlatna omladina se odaziva bas onako kako se samo pozeleti moze,Bogu neka je hvala.

   Prelazi se u salu na veselje narodne prirode,narodno veselje. Krenuti od svetog hrama-manastirske crkve do male sale,pravo je zadovoljstvo.

Tisina manastirska,jezero u blizini,  na manastirskom imanju,veliko zemljiste,manastirske zgrade,posadjeno drvece, cvece , sve to odaje sliku dobrih pregalaca koji ovu Svetinju odrzavaju kako i treba-kako carski valja i trebuje.

   Stiglo je naroda i iz drugih gradova i ustanova. Dosla je folklorna grupa iz Kabramate,parohija sv. Georgije kao inasa, a dosli su iz starckog doma  iz RUTI HAL , srpski  dom pri parojihi sv. Stefan Pantelija Velickovic nosilac ordena sv. Save i veliki miljenik svih nas,dojucerasnji zitelj Kanbere,zatim Marija Zaric koja je zivela u svom stanu na Manastirskom imanju takodje sad u pomenutom domu u RUTI HIL, Sidnej i Dr. Branka Paskvan takodje stanovnik doma u RUTI HIL. Uzgred budi receno staracki dom u Ruti hil lepo radi strogo je srpske prirode i na zavidnoj visini.

   Program su vodile devojke Milka Dragicevic i Marijana Miljus. Goste su pozdravili paroh Nikola hadzi- Bilic protojerej stavrofor i predsednik C.O. Gordana Ivancevic a narod je sve pazljivo saslusao posebno kad je u pitanju dalji plan rada koji organizuje nas nadlezni Episkop.

   Folklorne grupe su zaista oraspolozile narod da se svako osecao desetak,dvadeset i mozda tridesetak godina mladji posmatrajuci mladost kako hitro poskakuje i docarava sve ono sto krasi jedan narod narodom,drugacijim od drugih. Tu se vidi slicnost i razlika kao kod jezika-govornog gde veli Vuk Karadzic " narodi se govornim jezicima i razlikuju i rodjakaju, e tako je nas srpski folklor koji je i slican i razlicit  od drugih ali nasem srcu blizak i nadasve drag.

   Pantelija i otac Nikola Bilic se jos u Sidneju dogovorise da povedu Kraljevo kolo sto su i ucinili a ostali prihvatili.

   Igre ,pesme,razonode,ma svega do mile volje,   ali  samo posle svete liturgije koja je  sve, ama sve kad je u pitanju duhovni zivot.

  Tako se nauzivasmo u manastirskom ambientu,u duhovnoj oazi Australija-Srbija,narazmisljasmo praveci poredjenja mladost-starost,Srbija-Australija,igra-pesma,molitva-veselje-folklor,staracki domovi-manastir,Sidnej-Kanbera i tako do iznemoglosti jer je misao vrlo brza a pisanje nije,a citanje moze da bude otezano ili blago receno dosadno,receno tako sa svim duznim postovanjem.

   Bojim se mnogoglagoljivosti bas kako rece J.J. Zmaj ;Napisao je dvesta hvala mu kad presta.

Daj Boze ovakvih slavlja uvek i svugde a Bogu hvala to kod nas ne manjka. Amin.

                                                              Hadzi-Nikola Bilic protojerej-stavrofor

Банкет у Бониригу

Подршка мисионарској парохији

Свети Апостол и Јеванђелист Лука

Преко 400 људи је присуствовало  свечаном банкету, поводом прве славе мисионарске парохије Светог Јеванђелисте Луке у Ливерпулу.

Свештеник и управни одбор припремили су банкет у српском спортском центру''Бонириг'',јер је то најприкладније место,где се може скупити већи број људи,а наша је кућа.

Од истакнутијих личности српске  заједнице присуствовали су, од свештених лица:Епископ Иринеј,Протојереј ставрофор Миодраг Перић,Протојереј ставрофор Ненад Ђурашиновић,Протојереј ставрофор Србољуб Милетић,Протојереј Саша Радоичић,домаћин о Александар Милутиновић и ђакон Бранко Босанчић.

Од органа власти градоначелник Ливерпула  ms Wendy Whaller и посланик у влади Новог Јужног Велса из Ливерпула mr Paul Lynch.Од представника српске заједнице,председник српског центра Бонириг д-дин Тихомир Новаковић,Милорад и Нена Борак,као и многи представници ЦШО и националних организација .Програм је водила Љиљана Љубичић,а у културно уметничком делу наступили су Куд ''Банија'', Куд ''Салавонац'',као и фолклорни ансамбл српског спортског центра.Чули смо потресну поему о последњем егзодусу из Српске Крајине у интерпретацији младог Сергеја Кожула.Говорили су; Протојереј-ставрофор Миодраг Перић.о Александар Милутиновић,Његово Преосвештенство Епископ Аустралијско-новозеландски Иринеј,посланик државног парламента mr Paul Lynch и грагоначелник града Ливерпула  ms Wendy Whaller.У присуству многобројних гости изражена је радост свих говорника за овако лепо дело као свете кораке у  светлу будућност.Наш Владика нам је пренео речи  градоначалника да је у Ливерпулу пре 200 година прва црква посвећена Светом Апостолу Луки,а ево и ми срби  градимо велелепни храм у византијском стилу који посвећујемо Светоме Апостолу Луки.Он ће бити првенствено храм молитве,али и сведок (преко 120 нација)  да  у  Православљу постојимо и Бога Творца љубимо.Ово су свакако жеље свих нас ма да је ово тек почетак.Овај број присутних само говори да ово више нису снови,већ су се ето претворили у јаву.

Слава Господу за све.

Протојереј –ставрофор

Ненад Ђурашиновић

Данас на празник Светога Апостола и Јеванђелисте Луке у сиднејском предграђу Ливерпулу ,прослављeн је Свети Лука Апостол и Јеванђелист,Патрон и заштитник Светога храма Њему посвећеног и целе парохије ливерпулске.

Свету архијерејску Литургију је служио наш Владика Иринеј,уз саслужење о Александра и ђакона Саше Чолића и Бранка Босанчића.Присуствовао је свештеник Бугарске православне Цркве о Александар и прота блектаунски о Ненад.

Појницу су држали,  Петар Мракић са делом лазаричког хора,а Свети храм је био препун народа из целог Сиднеја.Заиста је било дивно,а нескривена радост домаћина зарила је са њихових лица. Извршен је опход око Светог храма и пресечен је славски колач.Домаћини славе били су Стево и Рада Допуђ,а са следећу гогину примили су славу,Милан Ристивојевић и Момо Дубочанин.

Наш Владика је одржао дивну и упечатљиву беседу,говорећи о светитељима које данас прослављасмо,Светом Луки и Светом Петру Цетињском. Говорећи о Апостолу Луки као  првом иконописцу,показао је на икону Тројеручице,која је осликана у време живота Пресвете Богородице па се предпоставља да је  веродостојан Њезин портрет.

На почетку живота ове парохије истичу се већ  појединци  браћа и сестре  који  помажу не штедећи се и без резерве. Види се да ће молитвама светитеља у овом граду,кандило православља привући и окупити многе где ће душе тражити мира  и спокоја и где ће молитве свакога од нас Небо чути.

Лепо је чути од верника и браће светога храма,да су одушевљени са својим свештеником и попадијом,да их воле и да их од себе не дају.Ретки су ово гласови поготово у ова времена,кад се свештеници нападају и прогоне можда више него у времена атеизма и безбожне идеологије.

Дај Боже да оваквих гласова чујемо  више,да има  више поштовања,више љубави и хришћанске доброте.Вредне сестре су спремиле трпезу љубави где смо се задржали,као у сеници и где нам је заиста лепо и пријатно било. Велику захвалност оцу Александру,његовој попадији Јелени,Управном одбору  и вредним сестрама,као и свима који дођоше да овако лепо и молитвено проведемо овај  први славски дан новоосноване парохије Светога Луке.

У Недељу у спортском центру Бонириг организован је банкет где ћемо се поново сабрати и свако на свој начин помоћи,па се осећајте позвани и добро дошли.

 Протојереј -ставрофор

о Ненад Ђурашиновић

Кад човек зађе у  мало позније године врло се често осећа одбачен и некористан.Самоћа није добра у својој старости а већини и у болести.Деца су нашла своје место ушавши у колотечину живота, заузети обавезама и радом,унучад у школама готово цео дан,они најмањи у обдаништима ,а за пензионере  ништа осим телевизора,радија и телефона.За наш свет веома је важно да су заједно,да се друже,да знају да су живи.Хвала Богу и Држава им иде у сусрет око удруживања и помоћи.До недавно су се састајали у општинским зградама овдје у Блектауну док их није пронашла протиница Марија која иначе ради  у "Home Care" и препоручила да се окупљају у нашој парохијској сали

Тако су они пре неколико недеља пришли и састају се сваког уторка од 10:00 до 13:00 часова. Овдје проводе лепо време у игри и песми,а обавезно их посети прота Ненад и протиница Марија и припомогну им зависно од потребе.

Лепо их је видети заједно срећне и задовољне, што им свакако олакшава пензионерске дане.

Само онај ко није био у Суботу увече у парохији Светог Николе у Блектауну неће знати јер нема речи  да се опише како је све лепо  било.

Пун храм верника је дочекао свога Владику Иринеја,да са Њим подели молитвене тренутке,а вредне сестре  да прославе своју заштитницу ''Свету Петку''.Отац Александар Милутиновић из ливерпулске парохије Светога Апостола Луке,са ђаконом Тодором Соколовићем из храма Светога Саве,је служио вечерње.

Преосвећени Владика Иринеј је преломио славски колач са домаћицом славе сестром Лепом Демировић,а  за  следећу годину сестре ; Тарса Линдсел,Анђела Јанковић и Миља Голуб су примиле славу.

Многи наши људе пре него се отисну у свет,оду у манастир Острог код Светог Василија по благослов.Тамо му се помоле и заблагодаре чврсто верујући да ће помоћи.Кад се из  далеког света враћају или одлазе у посету,опет обавезно оду да посете Светог Василија , тамо  се моле  чудотворцу за себе ,за децу,за народ.Тако је једна наша парохијанка Наташа Суботић отишла по благослов и сетила се у својим милитвама многих нас.Није заборавила свога проту и протиницу којима је поред многих других донела дар и благослов из овог светог манастира.

Манастир ОСТРОГ

    Високо изнад Бјелопавлићке равнице, на њеној западној страни, између Никшића и Даниловграда, при једној окомитој стијени, налази се манастир Острог.

    Иако су прве основе овог манастира дали неки испосници, који су у острошким пештерама нашли погодно мјесто за свој усамљенички  и подвижнички живот, његовим првим оснивачем с правом се сматра св.Василије Острошки, митрополит Захумско-херцеговачки.

    Манастир је добио име по брду које се високо уздиже изнад њега. Отуда му још и назив Подострог и дијели се на Доњи и Горнји манастир. Горњи је удаљен од доњег 20 до 30 минута хода, а узаним колским путем и читав сат. Терен око манастира и његова околина са густом шумом ванредно лијепо и импресивно дјелује на посјетиоце. Најупечатљивије дјелује Горњи манастир са своје двије пећинске црквице које се налазе високо  у стијени, и са чудотворним моштима Острошког Светитеља, које су ово мјесто учиниле једним од најпосјећенијих светилишта Српске Цркве. Ово мјесто одликује се пријатном климом и природним ријеткостима. Оно има најмању разлику између зимске и љетне температуре у нашој земљи. У Горњем манастиру успјева винова лоза, чак и нар (морски шипак), мада је његова надморска висина скоро 900 метара.

    У Горњем манастиру налазе се двије црквице. Једна је (горња) посвећена Часном Крсту, а друга (доња) Ваведењу Пресвете Богородице. Горњу је подигао 1605. године јеромонах Исаија из села Попа крај Никшића, с благословом митрополита Василија, а живописана је 1667. године. За доњу се не зна тачно када је саграђена. По једној верзији народног предања, подигли су је испосници који су ту живјелиу прије св.Василија, а по другој, пак, коју је још Вук Караџић прибиљежио по казивању острошког архимандрита Никодима Раичевића, саградио је митрополит Василије. И ова је црквица живописана, вјероватно кад и горња (1667. године). У њој почивају мошти св.Василија. 1774. године монах Михаило Васојевић, с благословом Игумана Јосифа Бошковића, за спомен себи и својим родитељима, дозидао је уз црквицу припрату.

    Садашње келије у Горњем манастиру скоријег су датума, јер су старе изгорјеле 1923. године. Обије пећинске црквице које су без дрвне конструкције, том приликом остале су неоштећене. Нове келије у Горњем манастиру, започете 1923, завршене су 1926. године за вријеме управе архимандрита Леонтија Митровића. Архимандрит Митровић подигао је у Горњем манастиру и још једну већу зграду за преноћиште поклоника. Ова зграда срушене је 14.новембра 1958. године од стијења које је са високих острошких литица на њу пало, али је ове године поново оправљена. Том приликом жртава није било. Једну мању зграду у Горњем манастиру, звану “Кулица” , подигао је дугогодишњи чувар Ћивота, Христифор Љепева, негдје у другој половини ХIХ вијека.

     Мјесто на коме се налази Доњи манастир раније се звало Косјерадићи или Госерадићи. У вријеме оснивања манастира около је било насељено и имало јечак и сеоску цркву. Кад је митрополит Василије купио ово и нешто од околног земљишта, он је  у близини те цркве подигао амбар и кућу за млађе, те од свега тога касније постаде манастир-Доњи манастир Острог. У непосредној близини овог манастира постојала је још једна црква, подигнута1723. године а посвећена св.Георгију. Она је срушена за вријеме слијегања земљишта 1896. године. Садашња црква у Доњем манастиру, посвећена св.Тријици, подигнута је 1824. године одобрењем митрополита Петра I, трудом архимандрита Јосифа Павићевића, а прилозима побожних хришћана. Горњи дио звоника ове цркве подигнут је прилозима једне побожне Приморке у другој половини ХIХ вијека.

    Конак на кршу, више цркве у Доњем манастиру, саградио је 1742. године архимандрит Стефан Павићевић, док је други подигао 1800. године игуман Петроније Дамјановић. Први је проширен 1881, трудом и настојањем епископа Захумско-рашког Висариона Љубише, а други 1936. године, када је обновљен и велики потпорни зид, за вријеме управе архимандрита Леонтија Митровића. У Доњем Манастиру налази се једна мања зграда, звана “Кулица”, али вријеме њеног постанка је непзнато.

    Први игуман у манастиру Острогу био је Исаија из села Попа крај Никшића.

    Иако се Острог не може да мјери по својој архитектури и фрескама, са нашим великим и значајним средњовјековним манастирима, он им је зато раван по својој духовној и националној улози.    

Саопштење Светог Архијерејског Синода

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, са своје данашње седнице одржане у Патријаршијском двору у Београду, обавештава јавност да је Његова Светост Патријарх српски Господин Павле, на основу члана 111. Устава Српске Православне Цркве, поднео молбу којом због здравствених разлога и немоћи умољава Свети Архијерејски Сабор да му, на своме предстојећем јесењем редовном заседању, 11. новембра 2008. године, одобри повлачење из активне службе.

Свети Архијерејски Синод је ову молбу Његове Светости Патријарха Павла доставио Светом Архијерејском Сабору у надлежност.

Знајући да смо оптерећени разноразним бригама и да је дружење један веома леп начин да се избегну стресови савременог човека,уприличили смо вече песме и игре.

Уторак је иначе редовна проба  КУД-а Славонац ,који вечерас вежбаше за наступ на слави Кола српских сестара наше ЦШО. Ова проба није дуго трајала,па се пришло трпези љубави коју смо спремили у част нашег госта из Србије Ивана Кукоља-Кукија.

Посебно и највише ми се допало код тог човека,да је у обадве посете затражио да посети Свети храм и да се помоли Богу.Дубоко је побожан и одан својој Светој вери православној,а то је ретка одлика  певача и забављача у данашња времена.

Певао је разне песме,а посебно се истакао у соло певању,где је заиста показао да је врхунски певач,а како неко рече пети на ранг листи великог броја певача у Србији.''Зајди зајди јарко Сунце'',поред осталих песама остаће нам  у  сећању јер после  покојног Тоше Проеског нико је лепше не одпева.Док излази овај тексt Куки лети за вољену Србију.Срећан пут Кукију и кад одлучи да нас опет посети са задовољством и отворена срца  ћемо га примити.