Просфора је умешен пшенични
хлеб, на коме је печат. Пре Свете литургије свештеник проскомидише и из
просфоре вади Агнец, који ће на светој Литургији претворити у тело Христово.
Вади честице за Пресвету Богородицу, свете,надлежног Епископа, како је то
чином Проскомидије утврђено. Спомиње живе и умрле које жели. Остатак од
просфоре се исече ситно и подели верницима после завршетка Свете литургије. То
је нафора.
Нафора
Нафора је хлеб који се верницима дели на крају свете
Литургије.То је подсећање на
прве хришћанске вечере љубави-
агапе, где се заједно вечерало, певале се црквене песме и делила милостиња.
Нафора се узима на следећи начин: Полако у реду, прилази се свештенику који
дели нафору. Када се дође на ред, прво се прекрсти, а затим на длан леве руке
прекрсти се десни длан и приђе се свештенику, који на испружени длан ставља
коцкицу нафоре. Онда се свештенику целива рука, нафора се узима у уста и
поједе, и полако се излази из цркве.
По благословунадлежног свештеника просфоре прави сестра
Милева Тодорић.
рођен 27.06.1953.г.у Котор Вароши (Република Српска) од оца Косте Ђурашиновића из Ћуковца и мајке Велинке рођене Бибић из Вагана. Рукоположен у чин ђакона 7.11.1976.г. у храму свете Тројице у Пакрацу, а у чин презвитера на Митровдан 1976. г.у Окучанима.
Службовао у Епархији Славонској од 1976. до 1981. у местима: Доњи Мељани, Цабуна, Бистрица, Сухопоље, Вировитица, Пепелане, Борова, Пчелић, Богдановци, Лисичине, Хум, Хумска Варош, Хумска Пустара, Кусоње Горње и Кусоње Доње. Епархија Сремска од 1981. до октобра 1990: Пачетин и Тординци (општина Вуковар) а од октобра 1990. до Августа 1991. у Сурдуку (општина Стара Пазова).
Дарија Егић предаје српскијезик и књижевност у Парохијској Школи «Богдан Болта».
ођена сам 11. јула 1979. у једном малом граду на северу Аустралије чије име ми још увијек звучи страно: ‘Nhulunbuy’.
У том малом граду сам живела свега годину дана када су моји родитељи, Милош и Мира, одлучили да се преселе у њихово родно село Грабовац (предивно, зелено сеоце поред Плитвичких Језера).