2009 Archpastoral Paschal Message of His Grace Bishop Irinej of Australia and New Zealand
IRINEJ
BY THE GRACE OF GOD
THE SERBIAN ORTHODOX
BISHOP OF AUSTRALIA AND NEW ZEALAND
Addressing you: beloved monastics, clergy, all sons and daughters, the faithful spiritual children of our Holy Church, with a heart resounding and overflowing with joy in the victory of the inextinguishable light over the death-bearing darkness of sin, the great and victory-bearing Feast of Feasts - The Resurrection of Christ, We wholeheartedly greet all of you with the salvific Christian greeting:
CHRIST IS RISEN!
Shine, shine - let us all sing -
O New Jerusalem, for the glory of the Lord has risen upon you!
Exalt now and be glad, o Zion; and rejoice, O Pure Theotokos
in the Resurrection of your Son!
(Paschal Irmos - 9th Canon)
And again, We reiterate, sing dear spiritual children, for the Resurrection has brought forth joy in abundance! Together with the Most Holy Theotokos let us rejoice in the Resurrection of her Offspring, convinced that the Lord will fulfill the promise given to us, His disciples and friends (Jn. 15:14) and that the answer will radiate out of the life-giving Tomb in response to the lament of His Mother, and to our sorrows and bitter tears: For I shall arise and be glorified with eternal glory as God and I shall exalt all who magnify you in faith and in love (Irmos of Holy and Great Saturday-9th Canon). And that is truly the joy of Zion, the joy of those persons who live and desire to live on the Mount of the Lord and to maintain an indissoluble bond with the Risen Lord.
Therefore, exalt today for we are surrounded by the radiance and brilliance of the New Jerusalem - that Heavenly Kingdom - which is revealed in the celebration of every Divine Liturgy, and especially today's - Paschal Liturgy. Truly, the Divine Liturgy is bestowed upon us as a visible gift of that inextinguishable light of the Eighth Day, that day which stands apart from time and space, in eternity. Zion exalts, for even the hills and mountains and all that God has created rejoice, and we exalt in Zion and rejoice in our One, Holy, Catholic, Apostolic and indivisible Orthodox Church!
We rejoice in the Church, for, according to the words of the famous Theologian, Protopresbyter Alexander Schmemann, we know that the Church is not an institution with Sacraments; but rather a Sacrament with institutions, wherein we experience the world being made the Kingdom of God through Christ. Also, precisely for the sake of our salvation, Fr. Alexander's warning is revealed unto us: You will not save the Church; rather the Church will save you! And that we could comprehend this as something which is essential to our daily lives, it is good to call to remembrance the Proverbs of Solomon wherein it is stated: Where there is no vision, the people perish (29:18).
Therefore, in the Church, outside of which there is no salvation, a person of faith cannot and will not perish. It is never too late for anyone to repent and believe, for this generous Master receives the last as the first. It is necessary to open our ears and hearts and our entire being unto the hearing of faith. Then, when we open up ourselves so that the Divine Logos may abide in us (cf. Jn. 1:14), truly the light of the Risen Lord will shine upon us. Let us extend a hand of reconciliation to one another, embrace each other and forgive all by the Resurrection. Only then will we be able to preserve that which we already are. And the paradox of our holy Christian Faith is found exactly in that: if we do not open up ourselves, if we do not come out of our self-sufficiency, we will not be able to preserve anything. And precisely such a sacrifice of love is impossible without the Resurrection.
Inspired by the sacrificial love of the Theotokos - the Mother of the Light, let us hasten to our Mother Church as to the ship of our salvation, so that we may sail upon the waters of a clear vision of ourselves, our identity, our vocation and our holy mission, both as individual members of the Church, according to our Baptism, and as one holy Body of Christ's Church. This is the holy Faith which we have received through Tradition and which We impart unto you, our beloved faithful, not only for preservation, but also for enrichment and advancement. Truly, this is the victory that has overcome the world - our faith (I Jn. 5:4) and that is the only and unique source of our entire joy and fullness of our Christian victory - the victory of the Risen Lord! Therefore today, as all creation rejoices in the victory of love over death (cf. Songs 8:6), We greet you with the victorious greeting:
CHRIST IS RISEN!
TRULY, HE IS RISEN!
Given in Sydney, at Pascha in the Year 2009
Your fervent intercessor before the Risen Christ,
+IRINEJ
Bishop of Australia and New Zealand
Administrator of the Diocese for Australia and New Zealand
New Gracanica Metropolitanate
Свети
архијерејски синод Српске православне цркве својим актом бр. 257 од 13. марта
2009. године умоваљава све православне хришћане који потпадају под јурисдикцију
наше помесне Цркве да уторак, 24. март 2009. године буде свеопшти дан сећања на
пострадале у НАТО бомбардовању тадашње СР Југославије 1999. године.
Подсећамо да се ове године навршава тачно 10
година од ових немилих догађаја те да је потребно да се сви укључе како би се
на што достојанственији начин обележио
овај дан.
Све цркве које имају звона, по препоруци
Синода, имају се огласити 24. марта тачно у 19.45 када је и пала прва бомба на
наше распето Косово и Метохију, на нашу отаџбину. У то време би било најбоље да отпочну сви помени за покој душа невино
страдалних у НАТО-агресији.
Агресија је, као што знате
трајала 78 дана при чему је страдало више од 3000 људи, жена и деце свих вера и
националности.
Такође се умољавате да се свакодневно, у току
овог Часног поста у својим молитвама сећате свих жртава.
У време поста пружа нам се савршена прилика и
могућност да се на црквен начинкроз
предивна света богослужења кајемо и потрудимо како бисмо се удостојили поклонити и светом васкрсењу. С том
надом на Васкрсење нарочито треба бити прожето наше сећање на уснуле којима
нека Господ, по својој љубави, подари вечан спомен.
Са архипастирским благословом и очинском
љубављу,
+ИРИНЕЈ
Епископ аустралијско-новозеландски и
Администратор епархије за Аустралију и Нови
Зеланд
У ОДБРАНУ ЛИЧНОСТИ ЕПИСКОПА
И ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ У АУСТРАЛИЈИ
Време је покајања и дан спасења,
улазак у пост: душо, крепка буди, препречи пут страстима, ка Господу управи очи
своје... Приђи народе, примимо данас дарове поста, ово је богодаровано време
покајања, њиме Господа умилостивимо.
(Чисти Понедењак на Јутрењу -
Посни Триод)
Свештенство обе епархије Српске Православне
Цркве на територији Аустралије и Новог Зеланда, путем својих архијерејских
намесништава, обавештава благочестиви народ наш
српски да је дошло време да сви једнодушно дигнемо свој глас и најоштрије
осудимо и одбацимо нељудске и противцрквене поступке појединаца у нашој средини,
уперене против части, достојанства и личности епископа, свештенства, као и
свете Цркве наше уопште, јер Црква припада свима који смо крштењем постали њен
део. Стога увреду и нападе на Епископа третирамо као да је у питању напад на
сваког од нас, и на целу Цркву.
Поводом расколничке делатности самовољног штампања тзв. Српског православног календара
17. фебруар 2009 - 8:35
Бог ће „судити оне који стварају расколе, јер су празни од љубави Божје, и гледају своју корист,а не јединство
Цркве, и због малих и ситних разлога расецају велико и славно тело Христово.Они колико је до њих, уништавају Цркву; говоре о миру, а стварају рат;заиста, цеде комарца и камилу гутају (Мт. 23, 24).Никакав успех они немогу тиме постићи,колику штету наносе расколом. Бог ће судити и
свима који су изван истине, то јест изван Цркве".
Св. Иринеј Лионски Против јереси (IV 23, 7)
Сви чланови
свете Цркве позвани су да се угледају на Христа, да његов божански лик, ту
сушту Љубав, уткају у себе како би скупа са великим апостолом Павлом могли ускликнути:
Не живим више ја, него живи Христос у
мени(Гал. 2,20). Заиста, сви су позвани да се труде
да протерују из свог бића егоизам и самовољу како би се у човека уселио Дух
Свети и обитавао сам Христос, тј. Љубав (ср. I Јв. 4,
7-21).
И ми смо
данас сведоци да се у последње време удружују људи који, не само да се не труде
да живе хришћански и у Љубави, већ су се у потпуности ставили у службу
нечастивог покушавајући да поцепају ризу Христову и изнутра уруше свету Цркву. Такви
људи, сматрају да је Црква само институција и ништа више, па стварају своју сопствену
институцију називајући је Црквом, а при том злоупотребљавају име, обележја и
углед Српске православне цркве.
Један од
корака које је поменута група, од Српске православне цркве самовољно отпалих,
учинила при покушају да науди нашој светој Цркви јесте штампање пропагандног
материјала у виду тзв. Српског
православног календараза просту
2009. годину. „Календар" је иначе творевина уредника, рашчињеног свештеника
Драгана Сарачевића, и представља памфлет
дезинформишућих испразних саопштења и исказа несретног распопа и из православља екскомуницираног Ратомира Нешића, и није ништа друго до мизерни
покушај апологије личних промашаја и непочинстава који се, као кукавичје јаје,
потура уз овај тзв. Српски православни
календар. У вери се ту очигледно нико није ни покушавао доказивати јер чак
ни она једна молитва и Символ вере, који су се у њему очигледно сасвим случајно
нашли, нису написани исправно и онако како је то свети Синод наше свете Цркве
благословио. Благослова за овај календар наравно нема јер наведени
благословитељ - рашчињени и размонашени епископ
Дамаскин - Душан
Давидовић - будући рашчињен не може и нема ни од Бога ни од Православне Цркве
благодат да било шта благосиља.
„Календар",
дакле, не заслужује да му се прида било каква пажња и могуће га је искористити
само и искључиво као листу и списак људи који су се, стављајући своја имена у
ову творевину, јасно и јавно одрекли Христа, Најсветијег Патријарха нашега
Павла и отпали од свете Православне цркве. На овом јавном списку присталица
раскола, као издавач се наводи и „Property Trust - Имовинско Повереништво Слободне
Српске Православне Цркве Епархије за Аустралију и Нови Зеланд", а
као један од главних финансјера овог неславног штива антицрквени веб-сајт „Електронска Презентација - novinar.de".
Љубљени,
подсећамо да бити истински и православни хришћанин значи веровати да Црква није
од овога него од онога света, да то није институција коју су основали људи,
него заједница коју је купио својом крвљу и установио сам Бог. Немојте зато да
се задовољавате никаквим расколничким и секташким мрвицама јер нам је Бог свима
припремио своју пребогату трпезу која не пролази са кратковеким институцијама
овог света.
+ИРИНЕЈ
Епископ
аустралијско-новозеландски и
Администратор
епархије за Аустралију и Нови Зеланд
Обраћамо вам се у овом тешком часу за сав народ Аустралије када свака душа „тугује и пати“ због велике и страшне невоље која је задесила наш континент. Пожари и поплаве, ове страшне стихије, однеле су преко двеста невиних живота. Многи су повређени, а безброј уцвељених и напаћених људи је остало без крова над главом. Људи који су читав свој живот радили не би ли основне ствари пружили својој деци и обезбедили миран крај живота свога, сада су изгубили апсолутно све. Када се овакве стихије јаве, оне не гледају ни на веру, ни на боју коже, ни на расу или на нацију. Страдали су сви: и припадници наше крви и рода и сви који су се нашли у ужасу подивљале природе која, ево сада и сама „тугује и пати док се не јаве синови човечији“ (ср. Рим. 8). Стога, љубљени у Христу, обраћајући се сваком припаднику нашег народа без изузетка, као и сваком човеку добре воље, упућујемо позив јеванђелски и позив хришћански: да се јавите као истински синови човечији, да покажете милосрђе и љубав, да помогне свако према својим могућностима, да, према речима најсветијег Патријарха нашег Павла „увек и свагда будемо људи, а никада нељуди“. Заиста, суштина целокупног Јеванђеља Христовог може се свести на само неколико стихова које Христос упућује својим ученицима, говорећи им како ће се спасити: „Огладнех и дадосте ми да једем; ожеднех и напојисте ме; странац бејах, и примисте ме; наг бејах и одјенусте ме; болестан бејах, и посетисте ме....Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт. 25, 35-36, 40). Надајући се да ћете чути глас Христов и свете Цркве те се одазвати вапајима немоћних молимо се, и вас позивамо да се молите Свевишњем Богу те
Марко Степановић,један диван младић из Мачванске
Митровице овако је описао сусрет са мироточивом иконом Светог Василија Острошког
Ето како, сам ме је Бог удостојио да будем сведок
мироточења иконе Светог Василија; помислих да све ово ставим у једну причу...
Мој сусрет са мироточивом иконом Светог Василија Острошког
Дошавши у моју парохијску цркву чујем од попадије да је мироточила икона Светог
Василија Острошког у дому ђакона Александра, кога сам ја познавао, јер је често
служио у цркви у којој и ја певам. Веома сам се изненадио том вешћу јер ми је
било први пут да чујем да се тако нешто догодило у мојој окилини. Од тог дана
ја сам имао велику жељу да се поклоним светом Василију и целивам свету икону,
али увек ме је нешто спречавало да то остварим, све док се једном нисам
договорио са једним ђаконом да одемо тамо и поклонимо се и целивамо икону. При
самом уласку у дом ђакона Александра осетили смо незамаљски мирис. Пришли смо
икони и видели како се мале капљице мира спуштају низ икону,затим смо се
поклонили и целивали је и мене је испунила велика радост што сам могао да
видим како је се Бог кроз Светог Василија пројавио и нама грешнима на укрепљење
и ојачање. После послужења прочитали смо акатист Светитељу и разишли се у миру
и радости коју нам је Бог даровао.
12. јул Свети Апостоли Петар и Павле
Отишао сам на храмовну славу у селу Ноћај, где и живи ђакон Аца код кога је
икона мироточила. Стајао сам за певницом припремајући књиге за Свету Литургију,
док су свештеници у олтару вршили проскомидију. На вратима храма је се појавио
ђакон Аца држећи у рукама икону Светог Василија. Пошто сам целивао икону упитао
сам га да ли још мироточи, а он ми је одговорио да је икона почела мироточити
11. маја и да је 22. маја престала, што је се могло и видети, на икони су
остали само видљиви трагови од мира. Света Литургија је почела. На Канону
Евхаристије позваше ме у олтар и и на моје велико изненађење икона је била
преплављена миром иако је кад је донета била сува, а сад поново мироточи,
на општу радост свих нас. Дошло је време крсног хода и о. Драгиша-мој
парохијски свештеник ми је рекао да узмем икону Светог Васили ја да носим око
цркве. Ја са великом радошћу,а истовремено и са страхом и поштовањем узех свету
икону. Носећи је око цркве и гледајући како миро тече по икони ја сам био пун
радости и захвалан Богу што ме удостојио да ја у мојим грешним рукама држим
такву чудотворну икону кроз коју се Бог јавио. После тога икона је била
постављена на налоњ где су верници прилазили и целивали је молећи се Богу и
Светом оцу Василију Острошком.
04. децембар Ваведење Пресвете Вогородице
Спремајући се на бденије зазвонио ми је телефон, био је то о. Иван парох села
Ноћаја који ме је питао да ли могу на Ваведење доћи код њега у храм да му
помогнем да појем, јер није имао никог од појаца. Ја сам прихватио. Најпре смо
свратили и узели икону светог Василија пошто ђакон Аца није био у могућности
доћи на свету Литургију и затим отишли у храм. Уносећи икону у цркву и
гледајући како она мироточи размишљао сам о томе колико је се људи пред њом
молило и исказивало своје муке, патње и захвалности, а ја је сада држим у
својим рукама. Унео сам икону и поставио на налоњ, затим смо свештеник и ја
почели певати тропар светом Василију и у току певања тропара на нашу радост
миро је се знатно повећало. После Свете Литургије вратили смо икону у дом
ђаконом, а ми се разишли са благосовом светог Василија и радошћу због
таквог призора који смо доживели.
Нека је слава Богу који је диван у Светима Својими који преко свога угодника
светог Василија пројављује своју милост нама!
О Ваведењу године Господње 2008
У Христу брат Марко
ОБАВЕШТЕЊА 
Обраћамо вам се у овом тешком часу за сав народ Аустралије када свака душа „тугује и пати“ због велике и страшне невоље која је задесила наш континент. Пожари и поплаве, ове страшне стихије, однеле су преко двеста невиних живота. Многи су повређени, а безброј уцвељених и напаћених људи је остало без крова над главом. Људи који су читав свој живот радили не би ли основне ствари пружили својој деци и обезбедили миран крај живота свога, сада су изгубили апсолутно све. Када се овакве стихије јаве, оне не гледају ни на веру, ни на боју коже, ни на расу или на нацију. Страдали су сви: и припадници наше крви и рода и сви који су се нашли у ужасу подивљале природе која, ево сада и сама „тугује и пати док се не јаве синови човечији“ (ср. Рим. 8). Стога, љубљени у Христу, обраћајући се сваком припаднику нашег народа без изузетка, као и сваком човеку добре воље, упућујемо позив јеванђелски и позив хришћански: да се јавите као истински синови човечији, да покажете милосрђе и љубав, да помогне свако према својим могућностима, да, према речима најсветијег Патријарха нашег Павла „увек и свагда будемо људи, а никада нељуди“.