Поводом расколничке делатности самовољног штампања тзв. Српског православног календара

Саопштење за јавност поводом стравичних пожара у

Викторији

Обраћамо вам се у овом тешком часу за сав народ Аустралије када свака душа „тугује и пати“  због велике и страшне невоље која је задесила наш континент. Пожари и поплаве, ове страшне стихије, однеле су преко двеста невиних живота. Многи су повређени, а безброј уцвељених и напаћених људи је остало без крова над главом. Људи који су читав свој живот радили не би ли основне ствари пружили својој деци и обезбедили миран крај живота свога, сада су изгубили апсолутно све. Када се овакве стихије јаве, оне не гледају ни на веру, ни на боју коже, ни на расу или на нацију. Страдали су сви: и припадници наше крви и рода и сви који су се нашли у ужасу подивљале природе која, ево сада и сама „тугује и пати док се не јаве синови човечији“ (ср. Рим. 8). Стога, љубљени у Христу, обраћајући се сваком припаднику нашег народа без изузетка, као и сваком човеку добре воље, упућујемо позив јеванђелски и позив хришћански: да се јавите као истински синови човечији, да покажете милосрђе и љубав, да помогне свако према својим могућностима, да, према речима најсветијег Патријарха нашег Павла „увек и свагда будемо људи, а никада нељуди“. Заиста, суштина целокупног Јеванђеља Христовог може се свести на само неколико стихова које Христос упућује својим ученицима, говорећи им како ће се спасити: „Огладнех и дадосте ми да једем; ожеднех и напојисте ме; странац бејах, и примисте ме; наг бејах и одјенусте ме; болестан бејах, и посетисте ме....Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт. 25, 35-36, 40). Надајући се да ћете чути глас Христов и свете Цркве те се одазвати вапајима немоћних молимо се, и вас позивамо да се молите Свевишњем Богу те

О Д Р Е Ђ У Ј Е М О

Марко Степановић,један диван младић из Мачванске Митровице овако је описао сусрет са мироточивом иконом Светог Василија Острошког

Ето како, сам ме је Бог удостојио да будем сведок мироточења иконе Светог Василија; помислих да све ово ставим у једну причу...


Мој сусрет са мироточивом иконом Светог Василија Острошког

Дошавши у моју парохијску цркву чујем од попадије да је мироточила икона Светог Василија Острошког у дому ђакона Александра, кога сам ја познавао, јер је често служио у цркви у којој и ја певам. Веома сам се изненадио том вешћу јер ми је било први пут да чујем да се тако нешто догодило у мојој окилини. Од тог дана ја сам имао велику жељу да се поклоним светом Василију и целивам свету икону, али увек ме је нешто спречавало да то остварим, све док се једном нисам договорио са једним ђаконом да одемо тамо и поклонимо се и целивамо икону. При самом уласку у дом ђакона Александра осетили смо незамаљски мирис. Пришли смо икони и видели како се мале капљице мира спуштају низ икону,затим смо се поклонили и целивали је и  мене је испунила велика радост што сам могао да видим како је се Бог кроз Светог Василија пројавио и нама грешнима на укрепљење и ојачање. После послужења прочитали смо акатист Светитељу и разишли се у миру и радости коју нам је Бог даровао. 

12. јул Свети Апостоли Петар и Павле

Отишао сам на храмовну славу у селу Ноћај, где и живи ђакон Аца код кога је икона мироточила. Стајао сам за певницом припремајући књиге за Свету Литургију, док су свештеници у олтару вршили проскомидију. На вратима храма је се појавио ђакон Аца држећи у рукама икону Светог Василија. Пошто сам целивао икону упитао сам га да ли још мироточи, а он ми је одговорио да је икона почела мироточити 11. маја и да је 22. маја престала, што је се могло и видети, на икони су остали само видљиви трагови од мира. Света Литургија је почела. На Канону Евхаристије позваше ме у олтар и и на моје велико изненађење икона је била преплављена миром  иако је кад је донета била сува, а сад поново мироточи, на општу радост свих нас. Дошло је време крсног хода и о. Драгиша-мој парохијски свештеник ми је рекао да узмем икону Светог Васили ја да носим око цркве. Ја са великом радошћу,а истовремено и са страхом и поштовањем узех свету икону. Носећи је око цркве и гледајући како миро тече по икони ја сам био пун радости и захвалан Богу што ме удостојио да ја у мојим грешним рукама држим такву чудотворну икону кроз коју се Бог јавио. После тога икона је била постављена на налоњ где су верници прилазили и целивали је молећи се Богу и Светом оцу Василију Острошком.

04. децембар Ваведење Пресвете Вогородице

Спремајући се на бденије зазвонио ми је телефон, био је то о. Иван парох села Ноћаја који ме је питао да ли могу на Ваведење доћи код њега у храм да му помогнем да појем, јер није имао никог од појаца. Ја сам прихватио. Најпре смо свратили и узели икону светог Василија пошто ђакон Аца није био у могућности доћи на свету Литургију и затим отишли у храм. Уносећи икону у цркву и гледајући како она мироточи размишљао сам о томе колико је се људи пред њом молило и исказивало своје муке, патње и захвалности, а ја је сада држим у својим рукама. Унео сам икону и поставио на налоњ, затим смо свештеник и ја почели певати тропар светом Василију и у току певања тропара на нашу радост миро је се знатно повећало. После Свете Литургије вратили смо икону у дом ђаконом, а ми се разишли са благосовом светог Василија  и радошћу због таквог призора који смо доживели.
 
Нека је слава Богу који је диван у Светима Својими који преко свога угодника светог Василија пројављује своју милост нама! 

О Ваведењу године Господње 2008
У Христу брат Марко

 РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа Аустралијско-новозеландског Господина Иринеја  и актом од Јануара 2007 Ебр.147/07

о даљим корацима око оснивањима мисионарске парохије у Јангу са задовољством истичем,

НА ДОБРОМ СМО ПУТУ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ

Наиме,у уторак 23 .септембра,2008 одржао сам трећи по реду састанак са србима мештанима Јанга и Хардена.

Овога пута је заиста изражена жеља и показана изузетна воља свих присутних да се на овом месту по благослову саберемо и изградимо Цркву која ће нас окупљати и чувати и за времена сведочити да смо овдје били и да овдје јесмо.

У Јангу, Хардену и околини живи око 20 српских  фамилија,толико грка и македонаца,а око 50 српских  фамилија  и те како има везу са са овим крајем ,јер овдје имају куће и земљу,а живе у већим градовима Новог Јужног Велса.

Иначе, Јанг је прелепо место где је за егзистенцију развијено воћарство,сточарство и ратарство,а некада је овдје био рудник злата који је поспешио насељавање почетком деветнаестог века.

Наше људе је привукла клима,а и трешња,шљива и јабука и чобански осећај донешен из старих времена са пропланака и планина вољене отаџбине.

Сваког нашег човека који прође овдје мине жеља,кад види огромне пашњаке и по њима расуте овце и јагањце,расцветале ливаде и шљивике и врати га у остављена поља родне груде наших отаца.

Главна манифестација у току године у Јангу је “YOUNG Cherry Festival”који се одржава почетком децембра месеца сваке године

Сада су тршње и шљиве процветале а у Новембру месецу ће бити зреле,када ћемо се тамо наћи и са Божијом помоћи основати црквену заједницу.У Недељу 7 децембра Његово Преосвештенство Епископ Иринеј ће служити прву Св Литургију.

Златко и Биљана Јеленек-Кутић поклањају 2 акара земље а Светозар Ђукић обећаје $10.000 и Перо Девић $5000.

Ово потврђује заинтересованост и жељу која у свима нама гори.

Протојереј-ставрофор

Ненад Ђурашиновић

 ВИДОВДАН У БЛЕКТАУНУ

И ове године ако Бог да обележићемо достојанствено ВИДОВДАН.Припремамо Видовданску Академију која ће се извести на ВИДОВДАН 28.јуна,2008 у парохијском дому парохије Свети Никола у Блектауну.Припреме су почеле а најмлађи из српске недељне школе почели су први.Програм ће бити веома садржајан и користан,па планирајте то вече доћи и присуством посетити и подржати наш народ на распетом Косову.

Теодора,Милена,Ања,Маја  и Маја