Таштина и свекрвина ''сарма''

Мамина сарма

Кад човек у своме животу мења места боравка онда и поред што упозна многе људе,менталитете,обичаје,говорна наречја , упозна свакако и разне кухиње и начин припремања разноврсне хране.

У Босни где сам се родио,а било давно 1953 остао ми је у сећању пасуљ и домаћи шенишни леб,а и куруза и кисело млеко,да не говорим о сувини која је била ређа о већим празницима и кад гост  долази  у кућу.Ипак највећи специјалитет је била  зачињена пита коју је у градовима заменио такозвани бурек.

У Славонији у којој сам одрастао јеловник је био  куд и камо обилнији .Редослед сачуван до данашњих дана,па остало кад гостиш да гостиш све по реду.Супа,кувано месо са реном или сосом,печење са салатама,колачи.Пре јела домаћа ракија а после пиво или вино зависно шта је при руци.У Далмацији пршут и вино из букаре,а бакалар и сада док пишем мирише.У Срему као у Славонији,али паприкаша као тамо

 нигде нема,тако у Бачкој,па није ни чудо што

 су и лале и сосе  опростите мало подебели.У Црну Гору,јаре под сачом и вино из Метериза,а пре тога и те како јака лоза.У Шумадији поред свега домаћега што сељак произведе,а шумадинка припреми без шљивовице као без благослова.

А што моја ташта направи сарму,то на свету нисам видео.

Нисам то сам приметио, да не бих био пристрасан, већ сви гости које о славама имам,а где кухињу припрема протиница и моја ташта.Она је рођена у Славонији,где су родна поља и пуни торови и где је било да девојка пре удаје научи да кува и води домаћинство.Радној дисциплини кроз непуних тридесет година навикла се у Немачкој и све то донела овдје у Аустралију,па куд она прође све остаје беспрекорно  уредно и чисто,а седамдесета је на прагу.Воли да је од користи,а и способна је још и спремна што се каже,а сарму нико као она не може направити.

Намерно сам у наслову ставио таштина и свекрвина сарма,да потврдимо поштовање и љубав и да се сложимо да је то ипак МАМИНА сарма.

Протојереј-ставрофор

Ненад Ђурашиновић