Саопштење за јавност поводом стравичних пожара у

Викторији

Обраћамо вам се у овом тешком часу за сав народ Аустралије када свака душа „тугује и пати“  због велике и страшне невоље која је задесила наш континент. Пожари и поплаве, ове страшне стихије, однеле су преко двеста невиних живота. Многи су повређени, а безброј уцвељених и напаћених људи је остало без крова над главом. Људи који су читав свој живот радили не би ли основне ствари пружили својој деци и обезбедили миран крај живота свога, сада су изгубили апсолутно све. Када се овакве стихије јаве, оне не гледају ни на веру, ни на боју коже, ни на расу или на нацију. Страдали су сви: и припадници наше крви и рода и сви који су се нашли у ужасу подивљале природе која, ево сада и сама „тугује и пати док се не јаве синови човечији“ (ср. Рим. 8). Стога, љубљени у Христу, обраћајући се сваком припаднику нашег народа без изузетка, као и сваком човеку добре воље, упућујемо позив јеванђелски и позив хришћански: да се јавите као истински синови човечији, да покажете милосрђе и љубав, да помогне свако према својим могућностима, да, према речима најсветијег Патријарха нашег Павла „увек и свагда будемо људи, а никада нељуди“. Заиста, суштина целокупног Јеванђеља Христовог може се свести на само неколико стихова које Христос упућује својим ученицима, говорећи им како ће се спасити: „Огладнех и дадосте ми да једем; ожеднех и напојисте ме; странац бејах, и примисте ме; наг бејах и одјенусте ме; болестан бејах, и посетисте ме....Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт. 25, 35-36, 40). Надајући се да ћете чути глас Христов и свете Цркве те се одазвати вапајима немоћних молимо се, и вас позивамо да се молите Свевишњем Богу те

О Д Р Е Ђ У Ј Е М О

недељу, 15. фебруара о.г. – на Велики празник Сретења Господњег – као свеукупни дан помоћи свим напаћеним људима Аустралије, да се тог дана испуни наша братска љубав божанственом љубављу – милосрђем – литургијским молитвама и прикупљањем ванредног таса у свакој парохијској цркви. Такође, сви одбори Црквено-школских општина умољавају се да издвоје финансијски допринос у виду прилога, или да се приреде одговарајуће манифестације за прикупљање истих средстава. А да не бисмо одвојили своја добра дела од молитве, свештеницима се налаже да на Великом входу помену „све жртве пожара и поплава, њихове породице, и све оне који тугују и пате“.Свако, дакле, ко жели и „ко има уши да чује“ како би помогао, може се обратити својој локалној парохијској заједници и донирати свој прилог на име помоћи унесрећенима у пожару. Локалне парохије и црквеношколске општине у Викторији, Новом Јужном Велсу и Квинсланду имају слободу да, у колико желе као забринути суседи и одговорни грађани, прилоге лично доставе локалним властима или харитативним организацијама, с тим да се обавести Епархијска канцеларија, а остале заједнице Епархијској канцеларији. Желимо вам свако добро од Господа који је једина утеха напаћеним, унесрећеним и болесним и да се сви покажемо као достојни наследници Христови и наших славних предака. 

С архипастирским благословом и очинском љубављу,

            Митрополије новограчаничке

Communiqué Concerning the Dread Bush Fires in Victoria

  We turn to you in this most difficult hour for all peoples of Australia, a time when every soul “mourns and suffers” due to the great and horrific tragedies which have befallen our Continent. Fires and floods, these dread natural disasters, have consumed over two hundred innocent lives. Many have been hurt and countless lamentable and suffering individuals are left without a roof over their heads. Persons, who have endeavoured their entire lives to establish the basic needs for their children and to secure a peaceful end to their own lives, now have lost absolutely everything. When such disasters occur, they do not identify victims by their faith, or the colour of their skin, nor the race to which they belong. All have suffered: those who are related to us by blood and generation and all who have found themselves in the devastation of nature gone wild, at present themselves do “mourn and suffer awaiting the sons of men” (cf. Rom. 8). Therefore, beloved in Christ, appealing to every Serb without exception, as well as to every person of good will, We forward this Evangelic invitation and Christian invitation: asking you to respond as true sons of men, to manifest your charity and love, to aid each according to their personal ability, that, according to the words of our most holy Patriarch Pavle “always and at all times to be human, and never inhuman”. Thereby, the substance of the entire Gospel of Christ may be understood in light of but a few verses that Christ shared with his disciples, speaking to them with regard to the precepts of their salvation: “I was hungry and you gave me food, I was thirsty and you gave me drink, I was a stranger and you welcomed me, I was naked and you clothed me, I was sick and you visited me. . . Truly, I say to you, as you did it to one of the least of these my brothers, you did it to me ” (Мт. 25:35-36, 40).  Anticipating that you will hear the voice of Christ and the Holy Church and that you will respond to the cries of those helpless, We pray, and invite you to pray to God Omnipotent that in accordance with this our 

 With Archpastoral blessings and paternal love,