Далеко од
Отаџбине даљински и ми овдје на крају света дубоко у срцу и мислима носимо и
проносимо своје српско име и певамо
српске битке и српске јунаке.
Сваке
године ,па и ове и будућих ако Бог да,док
нас још имаи док нас буде било, чинимо
парастосе,славимосвете мученике и
подсећамо на наше славне дане,да би
поколењима оставили,да зазнају и знају чији
су потомци,шта су и ко су.
У очи
Видовданау храму Светог Николе служила
се вечерња служба,а у продужетку одржан је парастос пострадалим српским
синовима и ћерима од Косовског боја до данашњих дана.
Вечерње
је служиопротојереј -ставрофор Никола
Билић,а отац Ненад је са хором држао певницу.
По
завршеној вечерњој служби и парастосу,прешли смо у парохијски дом где се
одржала Видовданска академија.
У
програму је учествовало око четрдесет учесника.
Уз
рецитал који је изведен готово
професионално,редане су хорске песме већином са српске земље Косова.
Најпре је
о Ненадпевао руску духовну песму ''Господи помилуј''
Наша
деца,Маја Аранбашић и Теодора Ногић певале супредивну песму уз пратњу хора''Са Косова зора свиће''
Протиница
Марија Ђурашиновић је рецитовала''Смрт мајке Југовића''
Миле
Еркић је рецитовао ''Грачаницу и ''Тројеручицу''.
Бранка
Богуновић је рецитовала''На Газиместану''
Милица
Богуновићје рецитовала''Кућица на
златном темељу.
Најстарији
члан наш чика Панта Величковић деведестогодишњак,носилац ордена Светог
Савеосам минута је наизустговорио стихове''Моравка девојка и Свети
Георгије''
Водитељи
програма Тања Цупаћ и Дејан Крстић у својим излагањима сусрцем и душом преносили цртице из наше
историје и наду и подстрек да чувамо и негујемо Косовски завет и да је Косово и
Метохијавечна тапија српскога народа.
У целом
том заносу као у једном строју пошли смо у бој певајући нашу химну''Марш на
дрину'.'Док је ритам тејуначке песме
текао,двесрпске девојчице Маја и
Теодора су кроз народ корачале до позорнице,а кад је стала химна,заиграле
''МОРАВАЦ''Онда се укључио цео фолклорниансамбл ''Каленић'' који је више одпетнаест минутаиграо и одушевио
све нас.
Играли
смо јер смо славили Видовдани
прослављене мученике који су овенчани венцем славе који не вене.
Играли и
певали јер никада нећемо предати српско Косово и српско косовско небо.
Играли и
певали из пркоса,да се поробљивачи чуде и питају шта нам је.
Не признајемо
нити ћемо икада признати,а знамо да је отето,проклето.
Косово је
српска земља истина се несмескрити,понос
нашедедовине и увек ће српско бити.
По завршеној академији свима учесницима се бираним речима обратио прота Ненад захваливши им на труду ,као и свима присутнима честитајући свесрпски Празник Видовдан. Потом је председница ЦШО Анђелка Јанковић такође свима топло захвалила.
Коло српских сестара на челу са протиницом Маријом спремиле су за све закуску.
Још једном велика захвалност свима.
Посебно чика Панти старини који нас у својој дирљивој песми повезао са историјом и кроз песму и кроз своје године.
Наравно велика захвалност и водитељима Тањи Цупаћ и Дејану Крстићу.