Шта ли је мили Боже?

Боже сачувај да било кога критикујем или нешто јавно замерам,јер знам да достојан нисам,нити бих хтео.

Толико сам узбуђен и погођен да морам рећи јер могућност имам.Никада у животу нисам лицемерје трпео и кад год то приметим заболи ме ,а смирења онда нема.Неко воли на неки начин,а ја изгледа на свој начин.Волим своју земљу ,свој народ и своју Цркву.Волим и дичим се лепотом имена српскога и не могу миран бити ако нешто не иде како треба.Волим распето Косово српско,волим Дечане и дечанце,волим Грачаницу и Пећаршију,волим Архангеле и Соколицу,волим Самодрежу и Зочиште,Хочу и Ораховац,оне четири старице у Ђаковици.О Боже хвала на овој љубави коју поседујем.Чувам камење из Дечана,Грачанице са Газиместана,погледам свако јутро и као да сам за тренутак тамо.

Толико сам тужан што чујем да доле не ваља.Шта ли је мили Боже?Умудри нас Боже мили и окупи нас ,умири нас мало да не урадимо што год, што Ти мило бити неће.Боже мили заустави сујетне,учене и неучене,да се једни од других учимо и да једни друге учимо.

Да се не осуђујемо Спаситељу наш него да се миримо и разумемо,поштујемо и уважавамо.О како би непријатељи наши устукнули да је тако.

О како би препознали снагу саборности и уверили се да смо народ који постоји и који остаје.

Протојереј ставрофор

Ненад Ђурашиновић

Моја отаџбина

Алекса Шантић

Не плачем само с болом свога срца
Рад` земље ове убоге и голе;
Мене све ране мога рода боле,
И моја душа с њим пати и грца.

Овдје, у болу срца истрзана,
Ја носим клетве свих патњи и мука,
И крв што капа са душманских рука
То је крв моја из мојијех рана.

У мени цвиле душе милиона -
Мој сваки уздах, свака суза бона,
Њиховим болом вапије и иште.

И свуда гдје је српска душа која,
Тамо је мени отаџбина моја,
Мој дом и моје рођено огњиште.