Кола српских сестара

Потпомогнути и подстицани од неколико угледних српских новинара, највише од књижевника Бране Нушића, основано је на Успеније Пресвете Богородице 28.априла 1903. године национално, хумано и културно друштво жена, са циљем да пружи помоћ незаштићеном и терорисаном становништву Јужне Србије и Македоније. Кум је био Брана Нушић и том удружењу дао је име "КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА".

Изабрана је управа и прва председница је била гђа Савка Суботић. Рад су одмах организовале и поцеле са прикупљањем прилога , указивањем помоћи и бригом о болесним и незаштићенима. Тај свој рад су наставиле кроз Балкански и Први светски рат и привукле у своју организацију велики број родољубљивих српкиња тако да су за време Првог светског рата самостално водиле бригу о снабдевању и неговању болесника у неколико болница, од којих је најважнија била она у Приштини на Косову, кроз коју је прошло на хиљаде рањеника.

После Првог светског рата коло српских сестара преузело је на себе старање о дому инвалида у Београду, где их је било преко 5,000. Основале су интернат за девојке, најпре за ратну сирочад а доцније су могле да улазе и сиромашне девојке, да ту примају образовање под бригом и контролом КСС. Ова институција је радила све до Другог светског рата. Покровитељица је била Краљица мајка Марија, која је издашно помагала и никад није пропустила да се појави на приредбама Кола, увек у народној ношњи из другог краја наше лепе отаџбине.

После другог светског рата комунисти су забранили рад КСС у отаџбини.

Ипак, храбре и пожртвоване српкиње наставиле су да се организују у Кола српских сестара у емиграцији, тако је једно од првих тела основано при свакој па тако овој Црквено Школској Општини било управо Коло Српских Сестара.

ЦШО Свети Никола Блектаун