Братски састанак свештенства Српских Православних  Епарија за Аустралију и

Нови Зеланд

Њихова  Преосвештанства Епископи  Аустралијско-новозеландски Иринеј и Николај од Аљаске уз бројно свештенство, првенствено су молитвено одржали ово саборовање.

Не могу се отети утиску и неприкривеном задовољству  овога састанка,поготово у овом времену кад нам се намећу из дана у дан тешка искушења и по народ и по нашу Свету Саборну Цркву.Свештенство на челу са нашим Владиком је одлучно и сложно да брани интересе своје Свете Цркве и стаје у заштиту посленика и свештеника који трпе нападе и тортуре неверника и недобронамерника да не кажем отворених непријатеља и богохулника који се сабиру,а сами себи Небеса затварају.Домаћини који су нас гостили,све су чинили да нам буде лепше а ми смо видели да се ту проказује љубав и према Цркви и према свештенству,што даје наду и охрабрује.Доказ томе јесте подизање Светих храмова и изузетно висока посета деце и омладине.Ускоро ако Бог да још ће један храм бити спреман за освећење а то је храм Св Николаја  WOOLLOONGABBA  где службује најобразованији,али најненаметљивији,најскромнији  и најтиши свештеник отац Јован Цветић.Са братског састанка где су узели учешћа сви свештаници доносимо следеће званично саопштење:

БРАТСКИ САСТАНАК

СВЕШТЕНСТВА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

У АУСТРАЛИЈИ И НОВОМ ЗЕЛАНДУ

Редовни братски састанак свештенства обе епархије Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду одржан је од 10. до 13. септембра 2008. у Бризбану и на Златној Обали.

Сабрању  је председавао Његово Преосвештенство Епископ Иринеј, а у раду су учествовали преосвештени Епископ Аљаске Николај (Сораић) и већина клирика Српске православне цркве петог континента.

Братски састанак је започео вечерњим богослужењем у цркви Светог Николе у Вејколу, где су домаћини са великом љубављу и радошћу дочекали и угостили  епископе и свештенство.

На празник Усековања главе светог Јована Крститеља, у присуству окупљеног свештенства и великог броја верних, епископ Николај је служио Свету архијерејску литургију у новоподигнутом храму Светог Николе у улици Рос у Бризбану.  Братско сабрање нашег клира, сједињено око свог Епископа Иринеја као око самог Христа, отпочело је у молитвеном духу. На почетку заседања протопрезвитер ставрофор Србољуб Милетић је на дубокоуман начин протумачио јеванђелски одломак о Добром пастиру.

Овај део свештеничког састанка, након којег је уследило предавање ђакона Бранка Босанчића о светој Литургији као тајни љубави Божије према сваком човеку и свим људима, имао је за циљ да наше свештенство духовно оснажи и учврсти у међусобном јединству Љубави. Стога се плодна дискусија, која је уследила, одвијала у атмосфери међусобне љубави и поштовања. На исти начин се разговарало и о пословним темама, као што су: регистрација и предавање веронауке по школама, обележавање дана српске државности, циклус богослужења, беседа и пастирских предавања, организовању наше омладине, семинара и кампова. Из разговора и извештаја се види да је постигнут видан успех. Ипак, имајући као меру раста висину Христову, потребно је наставити са трудом како би се што успешније изграђивала будућност православне српске заједнице у Аустралији и Новом Зеланду.

Пошто је трећи дан састанка настављен у Црквеној општини Успења Пресвете Богородице на Златној Обали, где су веома љубазно угошћени, свештенство је, на челу са преосвештеним владиком, прилично пажње посветило савременим искушењима у црквеним општинама Канбере, Бризбана и Френкстона. Наш клир, у пуном јединству и заједништву са својим Епископом, по узору на апостолски збор, чврсто је посведочио да је Црква - Тело Христово, сагласивши се да - страдањем једног њеног дела, цело Тело страда. Међутим, Истина, која је сам Христос, на крају увек побеђује. Стога се о правом стању ствари  морају упознати не само људи из поменутих заједница, него целокупна јавност Аустралије и Новог Зеланда. Наиме, духовно здравље нам је најпрече, најпотребније и највеће богатство.

С тим у вези, сво наше свештенство, чврсто сједињено са својим епископом Иринејем, у духу Светог предања Православне цркве, закључило је да се искрсли проблеми не могу решавати побунама, револуцијама и насилно, већ искључиво у Љубави. Само онај који пребива у Љубави - пребива у Богу, јер је Бог Љубав. До нашег свештеног сабрања дошле су, наиме, информације да се поједини лаици, очигледно изгубивши Љубав, на недопустиво груб начин понашају према свештенству, покушавајући да загосподаре Домом Божијим у којем се приноси бескрвна жртва  Господња. Оваква тежња ка потпуној самовољи у Цркви ни на који начин није у складу са Светим Писмом и Светим предањем. Стога сво наше свештенство окупљено око Епископа, а исповедајући веру „у ЈЕДНУ... Цркву“ има одговорност пред Богом и целим народом Божијим да непоколебиво стане - не у одбрану било чијих интереса и било ког човека - већ у одбрану саме Цркве Божије. Одговорност према Богу такође, обавезује нас да поштујуемо трудољубље, пожртвованост и жеље верног народа који је градио храмове и остале црквене зграде и просторије, не за појединце, већ за прослављање имена Божијег и за нормалан рад и живот заједнице која се моли и тражи утеху и спасење. Они који од себе терају било ког човека, а поготово епископа и свештенство, засигурно немају љубави, па самим тим ни Бога, нити било ког благодатног дара који силази одозго.  Дужност нам је да подсетимо на канонско право које за рушитеље јединства Цркве, уколико се јавно не покају, предвиђа најтеже и најстрожије казне. Они који нападају Цркву, хуле на Бога и сами су себе осуђују.

Света Црква такође, позива сав наш народ и сваког човека, који је крштењем постао њен део, да се одговорно и озбиљно постави према овом проблему. У том смислу не постоји друга алтернатива осим, да се сваки човек до последњег даха држи - не пута демагогије и идеологије - већ Пута којег се држао и сам свети Сава, као и сви наши праведни и преподобни преци, Пута који је сам Христос. Стога је позив на мир, добру вољу, братску слогу, љубав и поверење, упућен сваком човеку. Срби могу бити народ Божији само ако се држе свете Цркве која је увек односила победу над силама овога света и над лукавством непријатеља. 

Такође, наша одговорност према Богу нас обавезује да организујемо редован црквени живот верујућег народа Божијег у подручним заједницама, дајући пуну подршку верном народу и оним свештеницима који тренутно страдају. Полажемо наду на Бога и верујемо да ћемо  превазићи све поделе, у славу Божију и на спасење свих.

Дотичући се са болом наше вековне ране, Косова и Метохије, охрабрени смо делима и љубављу, коју сав наш народ, и други братски народи, показују бринући и помажући. Продужена помоћ у виду нових плодоносних пројеката се наставља, а захвалност упућујемо свима који су то учинили и онима који ће се одазвати позиву свете Цркве за помоћ потребитима у овој колевци српске духовности.

Освећењем новог храма Успења Пресвете Богородице на Златној Обали братски састанак клира Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду завршен је молитвено. Свештенство је са својим Епископом напустило Златну Обалу, имајући чврсту наду у победу златне Истине.

Освећење храма ''Успеније Пресвете Богородице'' 

По завршетку братског састанка,Владика Иринеј и Владика Николај нас окупише за сто да нас припреме за сутрашњи дан и да заједно прођемо кроз чин Архијерејског освећења ,како би било што лепше и Богу милије.Овај начин није тако чест,али у нама свештеницима је оставио тако леп утисак,да смо се осећали као у сеници коју Апостоли затражише по Преображењу Господњем.''Тако нам је лепо овдје  бити.''Сви служашчи свештеници добише задужење и сваки прими део светог чина па смо једва чекали да јутро сване. 

Чин освећења

Зачуо се возглас''Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа....''