Леп пример

Да кажем реч две о једном човеку кога бих ето  представио као добар пример за све нас.

Ради се о Станимиру Бибићу рођеном у Ваганама селу Котор Варошке општине среза Бања Лука.Још давно 1962 дошао је ''трбухом за крухом'' како то наш народ зна рећи,овдје, у ову далеку земљу Аустралију.Радио веома тешке послове као сви који дођоше овдје,сељакао из града у град не би ли било ишта боље.Усамљен и откинут из тешке сиротиње одакле је стигао али одлучан у мислима да се једног дана када мало заради   врати и другима  а посебно најближима помогне.

Ето тако самујући загледао се у странкињу Џорџину из Нове Гвинеје,заволео њену душу и поштење и оженио се.

Није прошло дуго добио је две ћери Госпану и Невенку.Имена дао наша која су носила његови преци.Како су оне расле,а у сталној жељи да се врати одлучио је да своју децу пошаље у родно место код сестре рођене,да тамо пођу у школу,а да  се он још мало потруди и више заради како би им бољу будућност обезбедио.Тако су оне код тетке своје у великој бризи и љубави успешно пролазиле разред по разред.

Научиле су  српски језик и после пет година пошто ништа боље није бивало у отаџбини, вратиле се  у Аустралију.Ништа нису изгубиле,а заволеле место очево упознале сваки путељак где им је отац ходио,све сроднике и гробове  својих предака.

Заволеле српску песму и игру,шале којих у свету нигде нема и  предивне људе  нашега неба.

Данас је Невенка крстила своје друго дете Тијану.Приредили су свечаност која ће се памтити.

Деда Станимир и бака Џорџина срећни.Зет Бранислав Милић србенда ко од стене одваљен усхићен ,срећан и  весео.Госпана и Невенка ме одушевиле како говоре српски.Која год песма засвира оне је певају.Нико не би рекао да су овдје рођене и да им  је  мајка  из друге  земље.Каже ми Станимир за своју жену:''рекла ми је, деца су твојих корена и подржавам да тамо иду одакле си ти.Ја сам се удала за тебе и све твоје прихватам.''

Оне не крију велику љубав и оданост према оцу изузетно га поштујући и ценећи.

Ово је леп пример како да трајемо да се вежемо за корене ,да останемо а опстанемо и да се никада не изгубимо.

Свака част Станимире.Нека те Бог са свима твојима поживи.

Протојереј ставрофор

Ненад Ђурашиновић